Ecclesiastes 1
1 The words of the preacher, the son of David, king of Jerusalem.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 Vanity of vanities, saith the preacher, vanity of vanities; all [is] vanity.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 What profit hath a man of all his labor, which he taketh under the sun?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 [One] generation passeth away, and [another] generation cometh: but the earth abideth for ever.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 The sun also riseth, and the sun goeth down, and hasteth to his place where he arose.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 The wind goeth towards the south, and turneth about to the north; it whirleth about continually, and the wind returneth again according to its circuits.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 All the rivers run into the sea; yet the sea [is] not full; to the place from whence the rivers come, thither they return again.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 All things [are] full of labor; man cannot utter [it]: the eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 The thing that hath been, it [is that] which shall be; and that which is done [is] that which shall be done: and [there is] no new [thing] under the sun.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 Is there [any] thing of which it may be said, See, this [is] new? it hath been already of old time, which was before us.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 [There is] no remembrance of former [things]; neither shall there be [any] remembrance of [things] that are to come with [those] that shall come after.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 I the preacher was king over Israel in Jerusalem.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 And I gave my heart to seek and search out by wisdom concerning all [things] that are done under heaven: this grievous labor hath God given to the sons of man to be exercised with it.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 I have seen all the works that are done under the sun; and behold, all [is] vanity and vexation of spirit.
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 [That which is] crooked cannot be made straight: and that which is wanting cannot be numbered.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 I communed with my own heart, saying, Lo, I have come to great estate, and have gained more wisdom than all [they] that have been before me in Jerusalem: and my heart had great experience of wisdom and knowledge.
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 And I gave my heart to know wisdom, and to know madness and folly: I perceived that this also is vexation of spirit.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 For in much wisdom [is] much grief: and he that increaseth knowledge increaseth sorrow.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
