Ecclesiastes 7
1 A good name [is] better than precious ointment; and the day of death than the day of one's birth.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 [It is] better to go to the house of mourning, than to go to the house of feasting: for that [is] the end of all men; and the living will lay [it] to his heart.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Sorrow [is] better than laughter: for by the sadness of the countenance the heart is made better.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 The heart of the wise [is] in the house of mourning; but the heart of fools [is] in the house of mirth.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 [It is] better to hear the rebuke of the wise, than for a man to hear the song of fools.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 For as the crackling of thorns under a pot, so [is] the laughter of the fool: this also [is] vanity.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Surely oppression maketh a wise man mad; and a gift destroyeth the heart.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Better [is] the end of a thing than its beginning: [and] the patient in spirit [is] better than the proud in spirit.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Be not hasty in thy spirit to be angry: for anger resteth in the bosom of fools.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Say not thou, What is [the cause] that the former days were better than these? for thou dost not inquire wisely concerning this.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Wisdom [is] good with an inheritance: and [by it there is] profit to them that see the sun.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 For wisdom [is] a defense, [and] money [is] a defense: but the excellence of knowledge [is], [that] wisdom giveth life to them that have it.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Consider the work of God: for who can make [that] straight, which he hath made crooked?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 In the day of prosperity be joyful, but in the day of adversity consider: God also hath set the one over against the other, to the end that man should find nothing after him.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 All [things] have I seen in the days of my vanity: there is a just [man] that perisheth in his righteousness, and there is a wicked [man] that prolongeth [his life] in his wickedness.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Be not righteous over much; neither make thyself over wise: why shouldst thou destroy thyself?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Be not over much wicked, neither be thou foolish: why shouldst thou die before thy time?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 [It is] good that thou shouldst take hold of this; yes, also from this withdraw not thy hand: for he that feareth God shall escape from them all.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Wisdom strengtheneth the wise more than ten mighty [men] who are in the city.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 For [there is] not a just man upon earth, that doeth good, and sinneth not.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Also take no heed to all words that are spoken; lest thou hear thy servant curse thee:
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 For often also thy own heart knoweth that thou thyself likewise hast cursed others.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 All this have I proved by wisdom: I said, I will be wise; but it [was] far from me.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 That which is far off, and exceedingly deep, who can find it out?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 I applied my heart to know, and to search, and to seek out wisdom, and the reason [of things], and to know the wickedness of folly, even of foolishness [and] madness:
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 And I find more bitter than death the woman whose heart [is] snares and nets, [and] her hands [as] bands: whoever pleaseth God shall escape from her; but the sinner shall be taken by her.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Behold, this have I found, saith the preacher, [counting] one by one, to find out the account:
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Which yet my soul seeketh, but I find not: one man among a thousand have I found; but a woman among all those have I not found.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Lo, this only have I found, that God hath made man upright; but they have sought out many inventions.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
