1 Chronicles 14
1 Now Hiram king of Tyre sent messengers to David, and timber of cedars, with masons and carpenters, to build him a house.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 And David perceived that the LORD had confirmed him king over Israel, for his kingdom was exalted on high, because of his people Israel.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 And David took more wives at Jerusalem: and David begat more sons and daughters.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 Now these [are] the names of [his] children which he had in Jerusalem; Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon,
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 And Ibhar, and Elishua, and Elpalet,
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 And Nogah, and Nepheg, and Japhia,
И Нога и Нефег и Јафија
7 And Elishama, and Beeliada, and Eliphalet.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 And when the Philistines heard that David was anointed king over all Israel, all the Philistines went up to seek David. And David heard [of it], and went out against them.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 And the Philistines came and spread themselves in the valley of Rephaim.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 And David inquired of God, saying, Shall I go up against the Philistines? and wilt thou deliver them into my hand? And the LORD said to him, Go up; for I will deliver them into thy hand.
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 So they came up to Baal-perazim; and David smote them there. Then David said, God hath broken in upon my enemies by my hand like the breaking forth of waters: therefore they called the name of that place Baal-perazim.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 And when they had left their gods there, David gave a commandment, and they were burned with fire.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 And the Philistines yet again spread themselves abroad in the valley.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 Therefore David inquired again of God: and God said to him, Go not up after them; turn away from them, and come upon them over against the mulberry trees.
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 And it shall be, when thou shalt hear a sound of going in the tops of the mulberry trees, then thou shalt go out to battle: for God hath gone forth before thee to smite the host of the Philistines.
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 David therefore did as God commanded him: and they smote the host of the Philistines from Gibeon even to Gazer.
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 And the fame of David went out into all lands; and the LORD brought the fear of him upon all nations.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
