Proverbs 12
1 Whoever loveth instruction loveth knowledge: but he that hateth reproof is stupid.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 A good man obtaineth favour from the LORD: but a man of wicked devices he will condemn.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 A man shall not be established by wickedness: but the root of the righteous shall not be moved.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 A virtuous woman is a crown to her husband: but she that maketh ashamed is as rottenness in his bones.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 The thoughts of the righteous are right: but the counsels of the wicked are deceit.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 The words of the wicked are to lie in wait for blood: but the mouth of the upright shall deliver them.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 The wicked are overthrown, and are not: but the house of the righteous shall stand.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 A man shall be commended according to his wisdom: but he that is of a perverse heart shall be despised.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 He that is despised, and hath a servant, is better than he that honoureth himself, and is destitute of bread.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 A righteous man regardeth the life of his beast: but the tender mercies of the wicked are cruel.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 He that tilleth his land shall be satisfied with bread: but he that followeth vain persons is void of understanding.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 The wicked desireth the net of evil men: but the root of the righteous yieldeth fruit.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 The wicked is snared by the transgression of his lips: but the just shall come out of trouble.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 A man shall be satisfied with good by the fruit of his mouth: and the recompence of a man’s hands shall be rendered to him.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 The way of a fool is right in his own eyes: but he that hearkeneth to counsel is wise.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 A fool’s wrath is presently known: but a prudent man covereth shame.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 He that speaketh truth showeth forth righteousness: but a false witness deceit.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 There is that speaketh like the piercings of a sword: but the tongue of the wise is health.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 The lip of truth shall be established for ever: but a lying tongue is but for a moment.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Deceit is in the heart of them that imagine evil: but to the counsellors of peace is joy.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 There shall no evil happen to the just: but the wicked shall be filled with mischief.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Lying lips are abomination to the LORD: but they that deal truly are his delight.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 A prudent man concealeth knowledge: but the heart of fools proclaimeth foolishness.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 The hand of the diligent shall bear rule: but the slothful shall be put to forced labour.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Heaviness in the heart of man weigheth it down: but a good word maketh it glad.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 The righteous is more excellent than his neighbour: but the way of the wicked seduceth them.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 The slothful man roasteth not that which he took in hunting: but the substance of a diligent man is precious.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 In the way of righteousness is life; and in the pathway of it there is no death.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
