Matthew 20
1 For the kingdom of heaven is like a man that is an householder, who went out early in the morning to hire labourers into his vineyard.
Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2 And when he had agreed with the labourers for a penny a day, he sent them into his vineyard.
И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3 And he went out about the third hour, and saw others standing idle in the marketplace,
И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4 And said to them; Go ye also into the vineyard, and whatever is right I will give you. And they went.
И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5 Again he went out about the sixth and ninth hour, and did the same.
И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6 And about the eleventh hour he went out, and found others standing idle, and saith to them, Why stand ye here all the day idle?
И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7 They say to him, Because no man hath hired us. He saith to them, Go ye also into the vineyard; and whatever is right, that shall ye receive.
Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8 So when evening was come, the lord of the vineyard saith to his steward, Call the labourers, and give them their hire, beginning from the last to the first.
А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9 And when they came that were hired about the eleventh hour, they received every man a penny.
И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10 But when the first came, they supposed that they should receive more; and they likewise received every man a penny.
А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11 And when they had received it, they murmured against the master of the house,
И примивши викаху на господара.
12 Saying, These last have worked but one hour, and thou hast made them equal to us, who have borne the burden and heat of the day.
Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13 But he answered one of them, and said, Friend, I do thee no wrong: didst thou not agree with me for a penny?
А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
14 Take that which is thine, and go thy way: I will give to this last, even as to thee.
Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15 Is it not lawful for me to do what I will with my own? Is thy eye evil, because I am good?
Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16 So the last shall be first, and the first last: for many are called, but few chosen.
Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17 And Jesus going up to Jerusalem took the twelve disciples aside in the way, and said to them,
И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18 Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be betrayed to the chief priests and to the scribes, and they shall condemn him to death,
Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19 And shall deliver him to the Gentiles to mock, and to scourge, and to crucify him: and the third day he shall rise again.
И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20 Then came to him the mother of Zebedee’s children with her sons, worshipping him, and desiring a certain thing of him.
Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21 And he said to her, What wilt thou? She saith to him, Grant that these my two sons may sit, the one on thy right hand, and the other on the left, in thy kingdom.
А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22 But Jesus answered and said, Ye know not what ye ask. Are ye able to drink of the cup that I shall drink of, and to be baptized with the baptism that I am baptized with? They say to him, We are able.
А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23 And he saith to them, Ye shall drink indeed of my cup, and be baptized with the baptism that I am baptized with: but to sit on my right hand, and on my left, is not mine to give, but it shall be given to them for whom it is prepared by my Father.
И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24 And when the ten heard it, they were moved with indignation against the two brethren.
И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25 But Jesus called them to him, and said, Ye know that the princes of the Gentiles exercise dominion over them, and they that are great exercise authority upon them.
А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26 But it shall not be so among you: but whoever will be great among you, let him be your minister;
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27 And whoever will be chief among you, let him be your servant:
И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28 Even as the Son of man came not to be ministered to, but to minister, and to give his life a ransom for many.
Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29 And as they departed from Jericho, a great multitude followed him.
И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30 And, behold, two blind men sitting by the way side, when they heard that Jesus passed by, cried out, saying, Have mercy on us, O Lord, thou Son of David.
И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31 And the multitude rebuked them, that they should hold their peace: but they cried the more, saying, Have mercy on us, O Lord, thou Son of David.
А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32 And Jesus stood still, and called them, and said, What will ye that I shall do to you?
И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33 They say to him, Lord, that our eyes may be opened.
Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34 So Jesus had compassion on them, and touched their eyes: and immediately their eyes received sight, and they followed him.
И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
