2 Chronicles 6
1 Then said Solomon, The LORD hath said that he would dwell in the thick darkness.
Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
2 But I have built an house of habitation for thee, and a place for thy dwelling for ever.
А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века.
3 And the king turned his face, and blessed the whole congregation of Israel: and all the congregation of Israel stood.
И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
4 And he said, Blessed be the LORD God of Israel, who hath with his hands fulfilled that which he spoke with his mouth to my father David, saying,
И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи:
5 Since the day that I brought forth my people from the land of Egypt I chose no city among all the tribes of Israel to build an house in, that my name might be there; neither chose I any man to be a ruler over my people Israel:
Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу,
6 But I have chosen Jerusalem, that my name might be there; and have chosen David to be over my people Israel.
Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
7 Now it was in the heart of David my father to build an house for the name of the LORD God of Israel.
И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.
8 But the LORD said to David my father, Forasmuch as it was in thy heart to build an house for my name, thou didst well in that it was in thy heart:
Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио.
9 However thou shalt not build the house; but thy son who shall come forth out of thy loins, he shall build the house for my name.
Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.
10 The LORD therefore hath performed his word that he hath spoken: for I am raised up in the stead of David my father, and am seated on the throne of Israel, as the LORD promised, and have built the house for the name of the LORD God of Israel.
И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.
11 And in it have I put the ark, in which is the covenant of the LORD, that he made with the children of Israel.
И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим.
12 And he stood before the altar of the LORD in the presence of all the congregation of Israel, and spread forth his hands:
Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје.
13 For Solomon had made a brasen scaffold, of five cubits long, and five cubits broad, and three cubits high, and had set it in the midst of the court: and upon it he stood, and kneeled upon his knees before all the congregation of Israel, and spread forth his hands toward heaven,
А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу.
14 And said, O LORD God of Israel, there is no God like thee in the heaven, nor on the earth; who keepest covenant, and showest mercy to thy servants, that walk before thee with all their hearts:
И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим;
15 Thou who hast kept with thy servant David my father that which thou hast promised him; and hast spoken with thy mouth, and hast fulfilled it with thy hand, as it is this day.
Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
16 Now therefore, O LORD God of Israel, keep with thy servant David my father that which thou hast promised him, saying, There shall not fail thee a man in my sight to sit upon the throne of Israel; provided thy children take heed to their way to walk in my law, as thou hast walked before me.
Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном.
17 Now then, O LORD God of Israel, let thy word be verified, which thou hast spoken to thy servant David.
Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду.
18 But will God indeed dwell with men on the earth? behold, heaven and the heaven of heavens cannot contain thee; how much less this house which I have built!
Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.
19 Have respect therefore to the prayer of thy servant, and to his supplication, O LORD my God, to hearken to the cry and the prayer which thy servant prayeth before thee:
Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој.
20 That thy eyes may be open upon this house day and night, upon the place of which thou hast said that thou wouldest put thy name there; to hearken to the prayer which thy servant prayeth toward this place.
Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.
21 Hearken therefore to the supplications of thy servant, and of thy people Israel, which they shall make toward this place: hear thou from thy dwelling place, even from heaven; and when thou hearest, forgive.
Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се.
22 If a man shall sin against his neighbour, and an oath be laid upon him to make him swear, and the oath shall come before thy altar in this house;
Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,
23 Then hear thou from heaven, and do, and judge thy servants, by punishing the wicked, by recompensing his way upon his own head; and by justifying the righteous, by giving him according to his righteousness.
Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.
24 And if thy people Israel are defeated by the enemy, because they have sinned against thee; and shall return and confess thy name, and pray and make supplication before thee in this house;
И кад се разбије пред непријатељем народ Твој Израиљ зато што Ти згреше, па се обрате и дају славу имену Твом и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,
25 Then hear thou from the heavens, and forgive the sin of thy people Israel, and bring them again to the land which thou gavest to them and to their fathers.
Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховим.
26 When the heaven is shut up, and there is no rain, because they have sinned against thee; yet if they pray toward this place, and confess thy name, and turn from their sin, when thou dost afflict them;
Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом и од греха се свог обрате, кад их намучиш,
27 Then hear thou from heaven, and forgive the sin of thy servants, and of thy people Israel, when thou hast taught them the good way, in which they should walk; and send rain upon thy land, which thou hast given to thy people for an inheritance.
Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу свом у наследство.
28 If there shall be famine in the land, if there be pestilence, if there be blighting, or mildew, locusts, or caterpillers; if their enemies shall besiege them in the cities of their land; whatever calamity or whatever sickness there be:
Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и каква год болест,
29 Then whatever prayer or whatever supplication shall be made by any man, or by all the people of Israel, when every one shall know his own calamity and his own grief, and shall spread forth his hands in this house:
Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега народа Твог Израиља, ко позна муку своју и бол свој, и подигне руке своје у овом дому,
30 Then hear thou from heaven thy dwelling place, and forgive, and render to every man according to all his ways, whose heart thou knowest; (for thou only knowest the hearts of the children of men: )
Ти чуј с неба, из стана свог, и опрости и подај свакоме по путевима његовим, шта знаш у срцу његовом, јер Ти сам знаш срца синова човечијих;
31 That they may fear thee, to walk in thy ways, so long as they live in the land which thou gavest to our fathers.
Да Те се боје ходећи путевима Твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим.
32 Moreover concerning the stranger, who is not of thy people Israel, but hath come from a distant country for thy great name’s sake, and thy mighty hand, and thy outstretched arm; if they come and pray in this house;
И иностранац који није од народа Твог Израиља, него дође из далеке земље имена ради Твог великог и руке Твоје крепке и мишице Твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому,
33 Then hear thou from the heavens, even from thy dwelling place, and do according to all that the stranger calleth to thee for; that all people of the earth may know thy name, and fear thee, as do thy people Israel, and may know that this house which I have built is called by thy name.
Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име Твоје и бојали се Тебе, као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овај дом, који сазидах.
34 If thy people go out to war against their enemies by the way that thou shalt send them, and they pray to thee toward this city which thou hast chosen, and the house which I have built for thy name;
Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеље своје путем којим га пошаљеш, и помоле Ти се окренувши се ка граду овом, који си изабрао, и к овом дому, који сам сазидао имену Твом,
35 Then hear thou from the heavens their prayer and their supplication, and maintain their cause.
Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу.
36 If they sin against thee, (for there is no man who sinneth not, ) and thou be angry with them, and deliver them over before their enemies, and they carry them away captives to a land far off or near;
Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу далеку или која је близу,
37 Yet if they take it to their hearts in the land where they are carried captive, and turn and pray to thee in the land of their captivity, saying, We have sinned, we have done amiss, and have dealt wickedly;
Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство и обрате се и стану Ти се молити у земљи ропства свог, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо и скривисмо;
38 If they return to thee with all their heart and with all their soul in the land of their captivity, where they have carried them captives, and pray toward their land, which thou gavest to their fathers, and toward the city which thou hast chosen, and toward the house which I have built for thy name:
И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи ропства свог, у коју буду одведени у ропство, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
39 Then hear thou from the heavens, even from thy dwelling place, their prayer and their supplications, and maintain their cause, and forgive thy people who have sinned against thee.
Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу свом шта Ти буду згрешили.
40 Now, my God, let, I beseech thee, thy eyes be open, and let thy ears be attentive to the prayer that is made in this place.
Тако, Боже мој, нека буду очи Твоје отворене и уши Твоје пригнуте на молбу у овом месту.
41 Now therefore arise, O LORD God, into thy resting place, thou, and the ark of thy strength: let thy priests, O LORD God, be clothed with salvation, and let thy saints rejoice in goodness.
И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје; свештеници Твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци Твоји нека се радују добру.
42 O LORD God, turn not away the face of thy anointed: remember the mercies of David thy servant.
Господе Боже, немој одвратити лице своје од помазаника свог; опомињи се милости обећане Давиду слузи Твом.
