Song of Solomon 2
1 I am a meadow flower of Sharon, a lily of the valleys.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 As a lily among thorns, so is my love among the young women.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 As an apricot tree among the trees of the forest, so is my beloved among the young men. I sit down under his shadow with great delight, and his fruit is sweet to my taste.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He brought me to the house of wine, and his banner over me was love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Revive me with raisin cakes and refresh me with apricots, for I am weak with love.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand is under my head, and his right hand embraces me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 I want you to swear, daughters of Jerusalem, by the gazelles and the does of the fields, that you will not awaken or arouse love until she pleases.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 There is the sound of my beloved! Listen, here he comes, leaping over the mountains, jumping over the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My beloved is like a gazelle or a young stag; look, he is standing behind our wall, gazing through the window, peering through the lattice.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 My beloved spoke to me and said, “Arise, my love; My beautiful one, come away with me.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Look, the winter is past; the rain is over and gone.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers have appeared in the land; the time for pruning and the singing of birds has come, and the sound of the doves is heard in our land.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig tree ripens her green figs, and the vines are in blossom; they give off their fragrance. Arise, my love, my beautiful one, and come away.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 My dove, in the clefts of the rock, in the secret clefts of the mountain crags, let me see your face. Let me hear your voice, for your voice is sweet, and your face is lovely.”
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Catch the foxes for us, the little foxes that spoil vineyards, for our vineyard is in blossom.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My beloved is mine, and I am his; he grazes among the lilies with pleasure.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Go away, my beloved, before the soft winds of dawn blow and the shadows flee away. Go away; be like a gazelle or a young stag on the rugged mountains.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
