< Psalms 139 >

1 For the chief musician. A psalm of David. Yahweh, you have examined me, and you know me.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 You know when I sit down and when I get up; you understand my thoughts from far away.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 You observe my path and my lying down; you are familiar with all my ways.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For before there is a word on my tongue, you know it completely, Yahweh.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Behind me and before me you surround me and place your hand upon me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Such knowledge is too much for me; it is too high, and I cannot reach it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Where can I go from your Spirit? Where can I flee from your presence?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I ascend up to the heavens, you are there; if I make my bed in Sheol, behold, you are there. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 If I fly away on the wings of the morning and go to live in the uttermost parts across the sea,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 even there your hand will lead me, your right hand will hold on to me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 If I said, “Surely the darkness will cover me, and the light will become night around me,”
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 even the darkness would not be dark to you. The night would shine like the day, for the darkness and the light are both alike to you.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 You formed my inner parts; you formed me in my mother's womb.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will praise you, for I am wonderfully made. My soul knows this very well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My bones were not hidden from you when I was made in private, when I was intricately made in the depths of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 You saw me inside the womb; all the days assigned to me were recorded in your book even before the first one happened.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 How precious are your thoughts to me, God! How vast is their sum!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 If I tried to count them, they would be more in number than the sand. When I awake, I am still with you.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 If only you would kill the wicked, God; get away from me, you violent men.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 They rebel against you and act deceitfully; your enemies tell lies.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Do I not hate those, Yahweh, who hate you? Do I not despise those who rise up against you?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I hate them completely; they have become my enemies.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Examine me, God, and know my heart; test me and know my thoughts.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 See if there is any wicked way in me, and lead me in the everlasting way.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.

< Psalms 139 >