Job 9
1 Then Job answered and said,
А Јов одговори и рече:
2 “I truly know that this is so. But how can a person be in the right with God?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 If he wants to argue with God, he cannot answer him once in a thousand times.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 God is wise in heart and mighty in strength; who has ever hardened himself against him and succeeded?—
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 he who removes the mountains without warning anyone when he overturns them in his anger—
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 he who shakes the earth out of its place and sets its supports trembling.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 It is the same God who tells the sun not to rise, and it does not, and who covers up the stars,
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 who by himself stretches out the heavens and tramples down the waves of the sea,
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 who makes the Bear, Orion, the Pleiades, and the constellations of the south.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 He does great and unsearchable things, and wonderful things that cannot be counted.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 See, he goes by me, and I do not see him; he passes on also, but I do not perceive him.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 If he takes something away, who can stop him? Who can say to him, 'What are you doing?'
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 God will not withdraw his anger; the helpers of Rahab bow beneath him.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 How much less could I answer him, could I choose words to reason with him?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Even if I were righteous, I could not answer him; I could only plead for mercy with my judge.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Even if I called and he answered me, I would not believe that he was listening to my voice.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 For he breaks me with a tempest and multiplies my wounds without cause.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 He does not allow me to regain my breath; but he fills me with bitterness.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 If it is a matter of strength, behold, he is mighty! If it is a matter of justice, who can summon him?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Though I am in the right, my own mouth would condemn me; and though I am blameless, my words would prove me to be guilty.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 I am blameless, but I do not care any more about myself; I despise my own life.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 It makes no difference, which is why I say that he destroys blameless people and wicked people together.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 When a whip suddenly kills, he mocks the despair of the innocent.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 The earth is given into the hand of wicked people; God covers the faces of its judges. If it is not he who does it, then who is it?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 My days are swifter than a running messenger; my days flee away; they see no good anywhere.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 They are as fast as papyrus reed boats, and as fast as the eagle that swoops down on its victim.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 If I said that I would forget about my complaints, that I would take off my sad face and be happy,
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 I would be afraid of all my sorrows because I know that you will not consider me innocent.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 I will be condemned; why, then, should I try in vain?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 If I washed myself with snow water and made my hands ever so clean,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 God would plunge me in a ditch, and my own clothes would be disgusted with me.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 For God is not a man, as I am, that I could answer him, that we could come together in court.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 There is no judge between us who might lay his hand upon us both.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 There is no other judge who could take God's rod off me, who could keep his terror from frightening me.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 Then would I speak up and not fear him. But as things are now, I cannot do that.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
