< Job 34 >
1 Moreover, Elihu continued to speak:
Још говори Елијуј и рече:
2 “Listen to my words, you wise men; hear me, you who have knowledge.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For the ear tries words as the palate tastes food.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let us choose for ourselves what is just: let us discover among ourselves what is good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job has said, 'I am righteous, but God has taken away my rights.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Regardless of my rights, I am considered to be a liar. My wound is incurable, although I am without sin.'
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Job, who drinks up mockery like water,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 who goes around in the company of those who do evil, and who walks with wicked men?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he has said, 'It is no use to a person to take pleasure in doing what God wants.'
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 So listen to me, you men of understanding: far be it from God that he should do wickedness; far be it from the Almighty that he should commit sin.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For he pays back a person's work; he makes every man come upon the reward of his own ways.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Indeed, God does nothing wicked, nor does the Almighty ever pervert justice.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who put him in charge over the earth? Who put the whole world under him?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he ever set his intentions only on himself, and if he ever gathered back to himself his spirit and his breath,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 then all flesh would perish together; mankind would return to dust again.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 If now you have understanding, listen to this; listen to the sound of my words.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Can one who hates justice govern? Will you condemn God, who is righteous and mighty?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 God, who says to a king, 'You are vile,' or says to nobles, 'You are wicked'?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 God, who does not show favoritism to leaders and does not acknowledge rich people more than poor, for they all are the work of his hands.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 In a moment they will die; at midnight people will be shaken and will pass away; mighty people will be taken away, but not by human hands.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For God's eyes are upon a person's ways; he sees all his steps.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no darkness, no thick gloom where the doers of iniquity may hide themselves.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For God does not need to examine a person further; there is no need for any person to go before him in judgment.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He breaks mighty men into pieces for their ways that need no further investigation; he puts others in their places.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 In this way he has knowledge of their deeds; he overthrows these people in the night; they are destroyed.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 In the open sight of others, he kills them for their wicked deeds like criminals
Као безбожне разбија их на видику.
27 because they turned away from following him and refused to acknowledge any of his ways.
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 In this way, they made the cry of poor people come to him; he heard the cry of afflicted people.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 When he stays silent, who can condemn him? If he hides his face, who can perceive him? He rules over nation and individual alike,
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 so that a godless man may not rule, so that there may be no one to entrap people.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Suppose someone says to God, 'I am certainly guilty, but I will not sin any longer;
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 teach me what I cannot see; I have committed sin, but I will do it no longer.'
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Do you think that God will punish that person's sin, since you dislike what God does? You must choose, not I. So say what it is that you know.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Men of understanding will say to me— indeed, every wise man who hears me will say,
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 'Job speaks without knowledge; his words are without wisdom.'
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 If only Job were put on trial in the smallest details of his case because of his talking like wicked men.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he adds rebellion to his sin; he claps his hands in mockery in our midst; he piles up words against God.”
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.