Isaiah 10
1 Woe to those who enact unjust laws and write unfair decrees.
Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,
2 They deprive the needy of justice, rob the poor of my people of their rights, plunder widows, and make the fatherless their prey!
Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.
3 What will you do on judgment day when the destruction comes from far away? To whom will you flee for help, and where will you leave your wealth?
А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?
4 Nothing remains, and you crouch among the prisoners or fall among the killed. In all these things, his anger does not subside; instead, his hand is still stretched out.
Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
5 Woe to the Assyrian, the club of my anger, the rod by whom I wield my fury!
Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.
6 I send him against an arrogant nation and against the people who bear my overflowing wrath. I order him to take the spoil, to take the prey, and to trample them like mud in the streets.
На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.
7 But this is not what he intends, nor does he think this way. It is in his heart to destroy and eliminate many nations.
Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.
8 For he says, “Are not all my princes kings?
Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?
9 Is not Kalno like Carchemish? Is not Hamath like Arpad? Is not Samaria like Damascus?
Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?
10 As my hand has overcome idolatrous kingdoms, whose carved figures were greater than those of Jerusalem and Samaria,
Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,
11 just as I did to Samaria and her worthless idols, will I not also do the same to Jerusalem and to her idols?”
Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?
12 When the Lord has finished his work on Mount Zion and on Jerusalem, I will punish the speech of the arrogant heart of the king of Assyria and his prideful looks.
Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.
13 For he says, “By my strength and by my wisdom I acted. I have understanding, and I have removed the boundaries of the peoples. I have stolen their treasures, and like a bull I have brought down the inhabitants.
Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.
14 My hand has seized, as from a nest, the wealth of nations, and as one gathers abandoned eggs, I gathered all the earth. None fluttered their wings or opened their mouth or chirped.”
И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.
15 Will the ax boast about itself against the one who wields it? Will the saw praise itself more than the one who cuts with it? It is as if a rod could lift up those who raise it, or as if a wooden club could lift up a person.
Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.
16 Therefore the Lord Yahweh of hosts will send emaciation among his elite warriors; and under his glory there will be kindled a burning like fire.
Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.
17 The light of Israel will become a fire, and his Holy One a flame; it will burn and devour his thorns and briers in one day.
Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.
18 Yahweh will consume the glory of his forest and of his fruitful land, both soul and body; it will be like when a sick man's life wastes away.
И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.
19 The remnant of the trees of his forest will be so few, that a child could count them.
И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.
20 On that day, the remnant of Israel, the family of Jacob that has escaped, will no longer rely on the one who defeated them, but will indeed depend on Yahweh, the Holy One of Israel.
И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.
21 A remnant of Jacob will return to the mighty God.
Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.
22 For though your people, Israel, are like the sand of the seashore, only a remnant of them will return. Destruction is decreed, as overflowing righteousness demands.
Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.
23 For the Lord Yahweh of hosts, is about to carry out the destruction determined throughout the land.
Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.
24 Therefore the Lord Yahweh of hosts says, “My people who live in Zion, do not fear the Assyrian. He will strike you with the rod and raise his staff against you, as the Egyptians did.
Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.
25 Do not fear him, for in a very short time my anger against you will end, and my anger will lead to his destruction.”
Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.
26 Then Yahweh of hosts will wield a whip against them, as when he defeated Midian at the rock of Oreb. He will raise his rod over the sea and lift it up as he did in Egypt.
Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.
27 On that day, his burden is lifted from your shoulder and his yoke from off your neck, and the yoke will be destroyed because of fatness.
И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.
28 The enemy has come to Aiath and has passed through Migron; at Michmash he has stored his provisions.
Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.
29 They have crossed over the pass and they lodge at Geba. Ramah trembles and Gibeah of Saul has fled.
Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.
30 Cry aloud, daughter of Gallim! Give attention, Laishah! You poor Anathoth!
Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!
31 Madmenah is fleeing, and the inhabitants of Gebim run for safety.
Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.
32 This very day he will halt at Nob and shake his fist at the mountain of the daughter of Zion, the hill of Jerusalem.
Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.
33 Behold, the Lord Yahweh of hosts will lop off the boughs with a terrifying crash; the tallest trees will be cut down, and the lofty will be brought low.
Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.
34 He will chop down the thickets of the forest with an ax, and Lebanon in his majesty will fall.
И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.
