Genesis 45
1 Then Joseph could not control himself before all the servants who stood by him. He said loudly, “Everyone must leave me.” So no servant stood by him when Joseph made himself known to his brothers.
Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
2 He wept loudly, the Egyptians heard it, and the house of Pharaoh heard of it.
Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
3 Joseph said to his brothers, “I am Joseph. Is my father still alive?” His brothers could not answer him, for they were shocked in his presence.
И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
4 Then Joseph said to his brothers, “Come near to me, please.” They came near. He said, “I am Joseph your brother, whom you sold into Egypt.
А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
5 Do not be grieved or angry with yourselves that you sold me here, for God sent me ahead of you to preserve life.
А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
6 For these two years the famine has been in the land, and there are still five years in which there will be neither plowing nor harvest.
Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
7 God sent me ahead of you to preserve you as a remnant in the earth, and to keep you alive by a great deliverance.
А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
8 So now it was not you who sent me here but God, and he has made me a father to Pharaoh, master of all his house, and ruler of all the land of Egypt.
И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
9 Hurry and go up to my father and say to him, 'This is what your son Joseph says, “God has made me master of all Egypt. Come down to me, do not delay.
Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
10 You will live in the land of Goshen, and you will be near me, you and your children and your children's children, and your flocks and your herds, and all that you have.
Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
11 I will provide for you there, for there are still five years of famine, so that you do not come to poverty, you, your household, and all that you have.”'
И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
12 Look, your eyes see, and the eyes of my brother Benjamin, that it is my mouth that speaks to you.
А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
13 You will tell my father about all my honor in Egypt and of all that you have seen. You will hurry and bring my father down here.”
Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
14 He hugged his brother Benjamin's neck and wept, and Benjamin wept on his neck.
Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
15 He kissed all his brothers and wept over them. After that his brothers talked with him.
И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
16 The news of the matter was told in Pharaoh's house: “Joseph's brothers have come.” It pleased Pharaoh and his servants very much.
И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
17 Pharaoh said to Joseph, “Say to your brothers, 'Do this: Load your animals and go to the land of Canaan.
И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
18 Get your father and your households and come to me. I will give you the good of the land of Egypt, and you will eat the fat of the land.'
Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
19 Now you are commanded, 'Do this, take carts out of the land of Egypt for your children and for your wives. Get your father and come.
А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
20 Do not be concerned about your possessions, for the good of all the land of Egypt is yours.'”
А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
21 The sons of Israel did so. Joseph gave them carts, according to the command of Pharaoh, and gave them provisions for the journey.
И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
22 To all of them he gave each man changes of clothing, but to Benjamin he gave three hundred pieces of silver and five changes of clothing.
И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
23 For his father he sent this: ten donkeys loaded with the good things of Egypt; and ten female donkeys loaded with grain, bread, and other supplies for his father for the journey.
А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
24 So he sent his brothers away and they left. He said to them, “See that you do not quarrel on the journey.”
Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
25 They went up out of Egypt and came to the land of Canaan, to Jacob their father.
Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
26 They told him saying “Joseph is still alive, and he is ruler over all the land of Egypt.” His heart was astonished, for he could not believe what they told him.
И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
27 They told him all the words of Joseph that he had said to them. When Jacob saw the carts that Joseph had sent to carry him, the spirit of Jacob their father revived.
Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
28 Israel said, “It is enough. Joseph my son is still alive. I will go and see him before I die.”
И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
