Genesis 41
1 It came about at the end of two full years that Pharaoh had a dream. Behold, he stood by the Nile.
А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2 Behold, seven cows came up out of the Nile, desirable and fat, and they grazed in the reeds.
И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
3 Behold, seven other cows came up after them out of the Nile, undesirable and thin. They stood by the other cows on the bank of the river.
И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
4 Then the undesirable and thin cows ate the seven desirable and fat cows. Then Pharaoh woke up.
И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
5 Then he slept and dreamed a second time. Behold, seven heads of grain came up on one stalk, wholesome and good.
Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
6 Behold, seven heads, thin and scorched by the east wind, sprouted up after them.
А иза њих исклија седам класова малих и штурих;
7 The thin heads swallowed up the seven wholesome and full heads. Pharaoh woke up, and, behold, it was a dream.
Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
8 It came about in the morning that his spirit was troubled. He sent and called for all the magicians and wise men of Egypt. Pharaoh told them his dreams, but there was no one who could interpret them to Pharaoh.
И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9 Then the chief cupbearer said to Pharaoh, “Today I am thinking about my offenses.
Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
10 Pharaoh was angry with his servants, and put me in custody in the house of the captain of the guard, the chief baker and me.
Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
11 We dreamed a dream the same night, he and I. We dreamed each man according to the interpretation of his dream.
Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
12 There was with us there a young Hebrew man, a servant of the captain of the guard. We told him and he interpreted for us our dreams. He interpreted for each of us according to his dream.
А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13 It came about as he interpreted for us, so it happened. Pharaoh restored me to my post, but the other one he hanged.”
И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
14 Then Pharaoh sent and called for Joseph. They quickly took him out of the dungeon. He shaved himself, changed his clothes, and came in to Pharaoh.
Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15 Pharaoh said to Joseph, “I had a dream, but there is no interpreter for it. But I have heard about you, that when you hear a dream you can interpret it.”
А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
16 Joseph answered Pharaoh, saying, “It is not in me. God will answer Pharaoh with favor.”
А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17 Pharaoh spoke to Joseph, “In my dream, behold, I stood on the bank of the Nile.
И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
18 Behold, seven cows came up out of the Nile, fat and desirable, and they grazed among the reeds.
И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
19 Behold, seven other cows came up after them, weak, very undesirable, and thin. I never saw in all the land of Egypt such undesirableness like them.
И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
20 The thin and undesirable cows ate up the first seven fat cows.
И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
21 When they had eaten them up, it could not be known that they had eaten them, for they were still as undesirable as before. Then I awoke.
И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
22 I looked in my dream, and, behold, seven heads came up upon one stalk, full and good.
Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
23 Behold, seven more heads—withered, thin, and scorched by the east wind—sprang up after them.
А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
24 The thin heads swallowed up the seven good heads. I told these dreams to the magicians, but there was none that could explain it to me.”
И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25 Joseph said to Pharaoh, “The dreams of Pharaoh are the same. What God is about to do, he has declared to Pharaoh.
А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26 The seven good cows are seven years, and the seven good heads are seven years. The dreams are the same.
Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27 The seven thin and undesirable cows that came up after them are seven years, and also the seven thin heads scorched by the east wind will be seven years of famine.
А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
28 That is the thing which I spoke to Pharaoh. What God is about to do he has revealed to Pharaoh.
То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29 Look, seven years of great abundance will come throughout all the land of Egypt.
Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
30 Seven years of famine will come after them, and all the abundance will be forgotten in the land of Egypt, and the famine will devastate the land.
А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31 The abundance will not be remembered in the land because of the famine that will follow, for it will be very severe.
Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32 That the dream was repeated to Pharaoh is because the matter has been established by God, and God will soon do it.
А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
33 Now let Pharaoh look for a man discerning and wise, and put him over the land of Egypt.
Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
34 Let Pharaoh appoint officials over the land, and let them take a fifth of the crops of Egypt in the seven abundant years.
И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
35 Let them gather all the food of these good years that are coming and store up grain under the authority of Pharaoh, for food to be used in the cities. They should preserve it.
Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
36 The food will be a supply for the land for the seven years of famine which will be in the land of Egypt. In this way the land will not be devastated by the famine.”
Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37 This advice was good in the eyes of Pharaoh and in the eyes of all his servants.
И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
38 Pharaoh said to his servants, “Can we find such a man as this, in whom is the Spirit of God?”
И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
39 So Pharaoh said to Joseph, “Since God has shown you all this, there is none so discerning and wise as you.
Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
40 You will be over my house, and according to your word will all my people be ruled. Only in the throne will I be greater than you.”
Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
41 Pharaoh said to Joseph, “See, I have put you over all the land of Egypt.”
И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
42 Pharaoh took off his signet ring from his hand and put it upon Joseph's hand. He clothed him with clothes of fine linen, and put a gold chain on his neck.
И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
43 He had him ride in the second chariot which he possessed. Men shouted before him, “Bend the knee.” Pharaoh put him over all the land of Egypt.
И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
44 Pharaoh said to Joseph, “I am Pharaoh, and apart from you, no man will lift his hand or his foot in all the land of Egypt.”
И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
45 Pharaoh called Joseph's name “Zaphenath-Paneah.” He gave him Asenath, the daughter of Potiphera priest of On, as a wife. Joseph went out over the land of Egypt.
И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
46 Joseph was thirty years old when he stood before Pharaoh, king of Egypt. Joseph went out from the presence of Pharaoh, and went throughout all the land of Egypt.
А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
47 In the seven bountiful years the land produced abundantly.
И за седам родних година роди земља свашта изобила.
48 He gathered up all the food of the seven years that was in the land of Egypt and put the food in the cities. He put into each city the food from the fields that surrounded it.
И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
49 Joseph stored up grain like the sand of the sea, so much that he stopped counting, because it was beyond counting.
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
50 Joseph had two sons before the years of famine came, whom Asenath, the daughter of Potiphera priest of On, bore to him.
И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
51 Joseph called the name of his firstborn Manasseh, for he said, “God has made me forget all my trouble and all my father's household.”
И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
52 He called the name of the second son Ephraim, for he said, “God has made me fruitful in the land of my affliction.”
А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53 The seven years of abundance that was in the land of Egypt came to an end.
Али прође седам година родних у земљи мисирској;
54 The seven years of famine began, as Joseph had said. There was famine in all lands, but in all the land of Egypt there was food.
И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
55 When all the land of Egypt was famished, the people loudly called on Pharaoh for food. Pharaoh said to all the Egyptians, “Go to Joseph and do what he says.”
Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
56 The famine was over all the face of the whole land. Joseph opened all the storehouses and sold to the Egyptians. The famine was severe in the land of Egypt.
И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
57 All the earth was coming to Egypt to buy grain from Joseph, because the famine was severe in all the earth.
И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
