Genesis 37
1 Jacob lived in the land where his father was staying, in the land of Canaan.
А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.
2 These were the events concerning Jacob. Joseph, who was a young man seventeen years old, was guarding the flock with his brothers. He was with the sons of Bilhah and with the sons of Zilpah, his father's wives. Joseph brought an unfavorable report about them to their father.
Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.
3 Now Israel loved Joseph more than all his sons because he was the son of his old age. He made him a beautiful garment.
А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
4 His brothers saw that their father loved him more than all his brothers. They hated him and would not speak kindly to him.
А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.
5 Joseph dreamed a dream, and he told his brothers about it. They hated him even more.
Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
6 He said to them, “Please listen to this dream which I dreamed.
Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:
7 Behold, we were tying bundles of grain in the field and behold, my bundle rose and stood upright, and behold, your bundles came around and bowed down to my bundle.”
Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.
8 His brothers said to him, “Will you really reign over us? Will you actually rule over us?” They hated him even more for his dreams and for his words.
Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.
9 He dreamed another dream and told it to his brothers. He said, “Look, I have dreamed another dream: The sun and the moon and eleven stars bowed down to me.”
После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.
10 He told it to his father just as to his brothers, and his father rebuked him. He said to him, “What is this dream that you have dreamed? Will your mother and I and your brothers actually come to bow down to the ground to you?”
А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
11 His brothers were jealous of him, but his father kept the matter in mind.
И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.
12 His brothers went to tend their father's flock in Shechem.
А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,
13 Israel said to Joseph, “Are not your brothers tending the flock in Shechem? Come, and I will send you to them.” Joseph said to him, “I am ready.”
Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.
14 He said to him, “Go now, see whether it is well with your brothers and well with the flock, and bring me word.” So Jacob sent him out of the Valley of Hebron, and Joseph went to Shechem.
А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.
15 A certain man found Joseph. Behold, Joseph was wandering in a field. The man asked him, “What do you seek?”
И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?
16 Joseph said, “I am seeking my brothers. Tell me, please, where they are tending the flock.”
А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?
17 The man said, “They left this place, for I heard them say, 'Let us go to Dothan.'” Joseph went after his brothers and found them at Dothan.
А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
18 They saw him from a distance, and before he came near to them, they plotted against him to kill him.
А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
19 His brothers said to one another, “Look, this dreamer is approaching.
И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.
20 Come now, therefore, let us kill him and cast him into one of the pits. We will say, 'A wild animal has devoured him.' We will see what will become of his dreams.”
Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.
21 Reuben heard it and rescued him from their hand. He said, “Let us not take his life.”
Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.
22 Reuben said to them, “Shed no blood. Throw him into this pit that is in the wilderness, but lay no hand upon him”—that he might rescue him out of their hand to bring him back to his father.
И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.
23 It came about that when Joseph reached his brothers, they stripped him of his beautiful garment.
И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
24 They took him and threw him into the pit. The pit was empty with no water in it.
И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.
25 They sat down to eat bread. They lifted up their eyes and looked, and, behold, a caravan of Ishmaelites was coming from Gilead, with their camels bearing spices and balm and myrrh. They were traveling to carry them down to Egypt.
После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
26 Judah said to his brothers, “What profit is it if we kill our brother and cover up his blood?
И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?
27 Come, and let us sell him to the Ishmaelites and not lay our hands upon him. For he is our brother, our flesh.” His brothers listened to him.
Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.
28 The Midianite merchants passed by. His brothers drew Joseph up and lifted him up out of the pit. They sold Joseph to the Ishmaelites for twenty pieces of silver. The Ishmaelites carried Joseph into Egypt.
Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
29 Reuben returned to the pit, and, behold, Joseph was not in the pit. He tore his clothes.
А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,
30 He returned to his brothers and said, “The boy is not there! And I, where can I go?”
Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?
31 They slaughtered a goat and then took Joseph's garment and dipped it into the blood.
Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
32 Then they brought it to their father and said, “We found this. Please see whether it is your son's clothing or not.”
Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.
33 Jacob recognized it and said, “It is my son's clothing. A wild animal has devoured him. Joseph has certainly been torn to pieces.”
А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
34 Jacob tore his garments and put sackcloth upon his loins. He mourned for his son many days.
И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.
35 All his sons and daughters rose up to comfort him, but he refused to be comforted. He said, “Indeed I will go down to Sheol mourning for my son.” His father wept for him. (Sheol h7585)
И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. (Sheol h7585)
36 The Midianites sold him in Egypt to Potiphar, an officer of Pharaoh, the captain of the bodyguard.
А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.
