< Ezekiel 15 >
1 Then the word of Yahweh came to me, saying,
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 “Son of man, how is a vine better than any tree with branches that is among the trees in a forest?
Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?
3 Do people take wood from a vine to make anything? Or do they make a peg from it to hang anything on it?
Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?
4 See! If it is thrown into a fire as fuel, and if the fire has burned both of its ends and also the middle, is it good for anything?
Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?
5 See! When it was complete, it could not make anything; surely then, when the fire has burned, then it still will not make anything useful.
Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.
6 Therefore the Lord Yahweh says this: Unlike the trees in the forests, I have given the vine as fuel for fires; I will act in the same way toward the inhabitants of Jerusalem.
Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.
7 For I will set my face against them. Though they come out from the fire, yet the fire will consume them; so you will know that I am Yahweh, when I set my face against them.
Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.
8 Then I will make the land into an abandoned wasteland because they have committed sin—this is the Lord Yahweh's declaration.”
И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.