Matthew 22
1 And Iesus answered and spake vnto them agayne in similitudes sayinge.
И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2 The kingdome of heve is lyke vnto a certayne kynge which maryed his sonne
Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3 and sent forth his servantes to call them that were byd to the weddinge and they wolde not come.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4 Ageyne he sent forth other servauntes sayinge: Tell them which are bydden: beholde I have prepared my dynner myne oxen and my fatlinges are kylled and all thinges are redy come vnto the mariage.
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5 But they made light of it and went their wayes: one to his ferme place another about his marchaundise
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6 the remnaunt toke his seruantes and intreated them vngodly and slewe them.
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7 When the kinge hearde that he was wroth and send forth his warryers and distroyed those murtherers and brent vp their cyte.
А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8 Then sayde he to his servauutes: the weddinge was prepared. But they which were bydden were not worthy.
Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9 Go ye therfore out into ye hyewayes and as many as ye finde byd them to the mariage.
Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10 The seruauntes wet out into the hiewayes and gaddered to gedder as many as they coulde fynde both good and bad and ye weddinge was furnysshed with gestes.
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11 Then the kynge came in to viset the gestes and spyed there a ma which had not on a weddinge garment
Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12 and sayde vnto him: frende how fortuned it that thou camest in hither and hast not on a weddyng garment? And he was eve spechlesse.
И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13 Then sayde the kynge to his ministers: take and bynde hym hand and fote and caste hym into vtter darcknes there shalbe wepinge and gnasshinge of teth.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14 For many are called and feawe be chosen.
Јер су многи звани, али је мало избраних.
15 Then wet the Pharises and toke counsell how they might tagle him in his wordes.
Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16 And they sent vnto him their disciples with Herodes servauntes sayinge: Master we knowe yt thou are true and teachest the waye of god trulie nether carest for eny man for thou consydrest not menes estate.
И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17 Tell vs therfore: how thynkest thou? Is it lawfull to geve tribute vnto Cesar or not?
Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18 Iesus perceaved their wikednes and sayde: Why tempte ye me ye ypocrites?
Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19 Let me se ye tribute money. And they toke hym a peny.
Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20 And he sayde vnto them: whose is this ymage and superscripcion?
И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21 They sayde vnto him: Cesars. Then sayde he vnto them. Geve therfore to Cesar that which is Cesars: and geve vnto god that which is goddes.
И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22 When they hearde that they marveled and lefte hym and went there waye.
И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23 The same daye the Saduces came to him (which saye that there is no resurrcecion) and axed him
Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24 sayinge: Master Moses bade yf a man dye havinge no chyldre that the brother mary his wyfe and reyse vp seed vnto his brother.
Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25 Ther were wt vs seven brethre and the fyrste maried and deceased wt oute yssue and lefte his wyfe vnto his brother.
У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26 Lykewise the seconde and ye thryd vnto the sevethe.
А тако и други, и трећи, све до седмог.
27 Laste of all the woman dyed also.
А после свих умре и жена.
28 Now in the resurreccion whose wyfe shall she be of the seven? For all had her.
О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29 Iesus answered and sayde vnto the: ye are deceaved and vnderstonde not the scriptures nor yet the power of God.
А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30 For in the resurreccion they nether mary nor are maryed: but are as the angels of God in heven.
Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31 As touchynge the resurreccion of the deed: have ye not redde what is sayde vnto you of God which sayeth:
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32 I am Abrahams God and Ysaacks God and the God of Iacob? God is not the God of the deed: but of the lyvinge.
Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33 And when the people hearde that they were astonyed at his doctrine.
И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34 When the Pharises had hearde how yt he had put the Saduces to silence they drewe to gedder
А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35 and one of them which was a doctoure of lawe axed a question teptinge h m and sayinge:
И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36 Master which is ye chefe comaundment in the lawe?
Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37 Iesus sayde vnto him: love the Lorde thy God wt all thine herte with all thy soule and with all thy mynde.
А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38 This is the fyrst and the chefe comaundement.
Ово је прва и највећа заповест.
39 And ther is another lyke vnto this. Love thyne neghbour as thy selfe.
А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40 In these two commaundemetes hange all the lawe and the Prophetes.
О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 Whyll the Pharises were gaddered togeder Iesus axed
А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 the sayinge: what thinke ye of Christ? Whose sonne is he? They sayde vnto him: the sonne of David.
Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43 He sayde vnto the: how then doeth David in spirite call him Lorde sayinge?
Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44 The Lorde sayde to my Lorde syt on my right honde: tyll I make thyne enemyes thy fote stole.
Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45 Yf David call him Lorde: how is he then his sonne?
Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46 And none coulde answere him ageyne one worde: nether dueste eny from that daye forth axe him eny moo questions.
И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
