Acts 20
1 After the rage was ceased Paul called the disciples vnto him and toke his leave of them and departed for to goo into Macedonia.
А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2 And when he had gone over those parties and geven them large exhortacions he came into Grece
И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
3 and there abode. iii. monethes. And when the Iewes layde wayte for him as he was about to sayle into Syria he purposed to returne thorowe Macedonia.
Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
4 Ther acompanied him into Asia Sopater of Berrea and of Thessalonia Aristarcus and Secundus and Gayus of Derba and Timotheus: and out of Asia Tychicus and Trophimos.
И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5 These went before and taryed vs at Troas.
Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6 And we sayled awaye fro Philippos after the ester holydayes and came vnto them to Troas in five dayes where we abode seven dayes.
А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
7 And on the morowe after the saboth daye the disciples came to geder for to breake breed and Paul preached vnto them (redy to departe on the morowe) and cotinued the preachynge vnto mydnyght.
А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8 And there were many lyghtes in the chamber where thy were gaddered to geder
И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
9 and there sate in a wyndowe a certayne yonge man named Eutichos fallen into a depe slepe. And as Paul declared he was the moare overcome with slepe and fell doune from the thyrde lofte and was taken vp deed.
А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
10 Paul went doune and fell on him and embrased him and sayde: make nothinge ado for his lyfe is in him.
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
11 When he was come vp agayne he brake breed and tasted and comened a longe whyle even tyll the mornynge and so departed.
Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12 And they brought the youge man a lyve and were not alytell comforted.
А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
13 And we went a fore to shippe and lowsed vnto Asson there to receave Paul. For so had he apoynted and wolde him selfe goo a fote.
А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14 When he was come to vs vnto Asson we toke him in and came to Mytelenes.
А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15 And we sayled thence and came the nexte daye over agaynst Chios. And the nexte daye we aryved at Samos and taryed at Trogilion. The nexte daye we came to Myleton:
И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
16 for Paul had determined to leave Ephesus as they sayled because he wolde not spende ye tyme in Asia. For he hasted to be (yf he coulde possible) at Ierusalem at the daye of pentecoste.
Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17 Wherfore from Myleton he sent to Ephesus and called the elders of the cogregacion.
Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18 And when they were come to him he sayde vnto the: Ye knowe fro the fyrst daye yt I came vnto Asia after what maner I have bene wt you at all ceasons
И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19 servynge the lorde with all humblenes of mynde and with many teares and temptacions which happened vnto me by the layinges awayte of the Ieues
Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20 and how I kept backe no thinge that was profitable: but that I have shewed you and taught you openly and at home in youre houses
Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21 witnessinge bothe to the Iewes and also to the Grekes the repentaunce toward God and faith towarde oure Lorde Iesu.
Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
22 And now beholde I goo bounde in the sprete vnto Ierusalem and knowe not what shall come on me there
И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23 but that the holy goost witnesseth in every cite sayinge: yt bondes and trouble abyde me.
Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24 But none of tho thinges move me: nether is my lyfe dere vnto my selfe that I myght fulfill my course wt ioye and the ministracio which I have receaved of ye Lorde Iesu to testify the gospell of ye grace of god.
Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
25 And now beholde I am sure yt hence forth ye all (thorow who I have gone preachinge ye kyngdome of God) shall se my face no moore.
И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
26 Wherfore I take you to recorde this same daye that I am pure fro the bloude of all me.
Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27 For I have kepte nothinge backe: but have shewed you all the counsell of God.
Јер не изоставих да покажем вољу Божју.
28 Take hede therfore vnto youre selves and to all the flocke wherof the holy goost hath made you oversears to rule the congregacion of God which he hath purchased with his bloud.
Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29 For I am sure of this that after my departynge shall greveous wolves entre in amonge you which will not spare the flocke.
Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
30 Moreover of youre awne selves shall men aryse speakinge perverse thinges to drawe disciples after the.
И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31 Therfore awake and remember that by the space of. iii. yeares I ceased not to warne every one of you both nyght and daye with teares.
Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
32 And now brethren I comende you to God and to the worde of his grace which is able to bylde further and to geve you an inheritaunce amoge all them which are sanctified.
И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33 I have desyred no mas silver golde or vesture.
Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
34 Ye knowe well yt these hondes have ministred vnto my necessities and to them that were wt me.
Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35 I have shewed you all thinges how that so laborynge ye ought to receave the weake and to remember the wordes of the Lorde Iesu howe that he sayde: It is more blessed to geve then to receave.
Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
36 When he had thus spoken he kneled doune and prayed with them all.
И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37 And they wept all aboundantly and fell on Pauls necke and kissed him
А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
38 sorowinge most of all for the wordes which he spake that they shuld se his face no moore. And they acompanyed him vnto the shyppe.
Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
