John 7
1 After this, Jesus went about in Galilee, for he would not do so in Judea, because the Jews were eager to put him to death.
И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2 When the Jewish Festival of Tabernacles was near,
Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3 his brothers said to him: “Leave this part of the country, and go into Judea, so that your disciples, as well as we, may see the work that you are doing.
Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4 For no one does a thing privately, if he is seeking to be widely known. Since you do these things, you should show yourself publicly to the world.”
Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5 For even his brothers did not believe in him.
Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6 “My time,” answered Jesus, “is not come yet, but your time is always here.
Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7 The world cannot hate you, but it does hate me, because I testify that its ways are evil.
Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8 Go yourselves up to the Festival; I am not going to this Festival yet, because my time has not yet come.”
Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9 After telling them this, he stayed on in Galilee.
Рекавши им ово оста у Галилеји.
10 But, when his brothers had gone up to the Festival, Jesus also went up — not publicly, but privately.
А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11 The Jews were looking for him at the Festival and asking ‘Where is he?’;
А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12 and there were many whispers about him among the people, some saying ‘He is a good man;’ others: ‘No! he is leading the people astray.’
И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13 No one, however, spoke freely about him, for fear of the Jews.
Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14 About the middle of the Festival week, Jesus went up into the Temple Courts, and began teaching.
Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15 The Jews were astonished. “How has this man got his learning,” they asked, “when he has never studied?”
И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16 So, in reply, Jesus said: “My teaching is not my own; it is his who sent me.
Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17 If any one has the will to do God’s will, he will find out whether my teaching is from God, or whether I speak on my own authority.
Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18 The man who speaks on his own authority seeks honour for himself; but the man who seeks the honour of him that sent him is sincere, and there is nothing false in him.
Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19 Was not it Moses who gave you the Law? Yet not one of you obeys it! Why are you seeking to put me to death?”
Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20 “You must be possessed by a demon!” the people exclaimed. “Who is seeking to put you to death?”
Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21 “There was one thing I did,” replied Jesus, “at which you are all still wondering.
Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22 “Is he going to kill himself,” the Jews exclaimed, “that he says — ‘You cannot go where I am going’?”
Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23 When a man receives circumcision on a Sabbath to prevent the Law of Moses from being broken, how can you be angry with me for making a man sound and well on a Sabbath?
Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24 Do not judge by appearances; judge justly.”
Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25 At this some of the people of Jerusalem exclaimed: “Is not this the man that they are seeking to put to death?
Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26 Yet here he is, speaking out boldly, and they say nothing to him! Is it possible that our leading men have really discovered that he is the Christ?
И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27 Yet we know where this man is from; but, when the Christ comes, no one will be able to tell where he is from.”
Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28 Therefore, Jesus, as he was teaching in the Temple Courts, raised his voice and said: “Yes; you know me and you know where I am from. Yet I have not come on my own authority, but he who sent me may be trusted; and him you do not know.
Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29 I do know him, for it is from him that I have come, and he sent me as his Messenger.”
Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30 So they sought to arrest him; but no one touched him, for his time was not come yet.
Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31 Many of the people, however, believed in him. “When the Christ comes,” they said, “will he give more signs of his mission than this man has given?”
А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32 The Pharisees heard the people whispering about him in this way, and so the Chief Priests and the Pharisees sent officers to arrest him;
Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33 on which Jesus said: “I shall be with you but a little longer, and then I am going to him who sent me.
Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34 You will look for me, and you will not find me; and you will not be able to come where I shall be.”
Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35 “Where is this man going,” the Jews asked one another, “that we shall not find him? Will he go to our countrymen abroad, and teach foreigners?
А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36 What does he mean by saying ‘You will look for me, and you will not find me; and you will not be able to come where I shall be’?”
Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37 On the last and greatest day of the Festival, Jesus, who was standing by, exclaimed: “If any one thirsts, let him come to me, and drink.
А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38 I tell you what I have myself seen in the presence of my Father; and you, in the same way, do what you have learned from your father.”
Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39 (By this he meant the Spirit, which those who had believed in him were to receive; for the Spirit had not yet come, because Jesus had not yet been exalted.)
А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40 But, as it is, you are seeking to put me to death — a man who has told you the Truth as he heard it from God. Abraham did not act in that way.
А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41 You are doing what your own father does.” “We are not bastards,” they said, “we have one Father — God himself.”
Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42 Is not it said in Scripture that it is of the race of David, and from Bethlehem, the village to which David belonged, that the Christ is to come?”
Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43 So there was a sharp division among the people on account of Jesus.
Тако распра постаде у народу Њега ради.
44 Some of them wanted to arrest him, and yet no one touched him.
А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45 When the officers returned to the Chief Priests and Pharisees, they were asked: “Why have you not brought him?”
Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46 “No man ever spoke as he speaks!” they answered.
А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47 “What! Have you been led astray too?” the Pharisees replied.
Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48 “Have any of our leading men believed in him, or any of the Pharisees?
Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49 As for these people who do not know the Law — they are cursed!
Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50 But one of their number, Nicodemus, who before this had been to see Jesus, said to them:
Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51 “Does our Law pass judgment on a man without first giving him a hearing, and finding out what he has been doing?”
Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52 “Are you also from Galilee?” they retorted. “Search, and you will find that no Prophet is to arise in Galilee!”
Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53 And every one went home
И отидоше сваки својој кући.
