Psalms 102
1 Yahweh, listen to what I am praying; hear me while I cry out to you!
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Do not (turn away/hide yourself) from me when I (have troubles/am distressed)! Listen to me, and answer me quickly now, when I am calling out to you!
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 My life is ending, like smoke that disappears [SIM]; I have [a high fever which] burns my body like a fire burns [SIM].
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 [I feel like] I am drying up like grass [SIM] that has been beaten/trampled down, and I no longer have a desire to eat food.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 I groan loudly, and my bones can be seen under my skin [because I have become very thin].
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I am like a [lonely and despised] vulture in the desert, like an owl by itself in the abandoned ruins [of a building/city].
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I lie awake [at night]; [because there is no one to comfort me], I am like a lonely bird [sitting] on a housetop [SIM].
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 All during the day my enemies insult me; those who make fun of me mention my name [and say, “May you be like him”] when they curse people.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Because you are very angry [DOU] with me, now [I sit in] ashes [while I am suffering greatly]; and those ashes [fall on] the bread/food that I eat, and what I drink has my tears mixed with it. [It is as though] you have picked me up and thrown me away!
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My time to remain alive is like an evening shadow [that will soon be gone] [SIM]. I am withering like grass withers [in the hot sun].
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 But Yahweh, you are our king who rules [MTY] forever; people who are not yet born will remember you.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 You will arise and be merciful to [the people of] [MTY] Jerusalem; it is now time for you to do that; this is the time for you to be kind to them.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Even though (the city has been destroyed/our enemies have destroyed our city), we who serve you still love the stones that [were formerly] in the city walls; because now there is rubble everywhere, we, your people, are very sad when we see it.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Yahweh, [some day the people of other] nations will revere you [MTY]; all the kings on earth will see that you are very glorious/great.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 You will rebuild Jerusalem, and you will appear there with your glory/brightness.
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 You will listen to the prayers of your people who are homeless, and you will (not ignore them/do what they request) [LIT] when they plead with you to help them.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Yahweh, [I want to] write these words in order that people in future years [will know what] you have done, in order that people who are not born yet will praise you.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 They will know that you looked down from your holy/sacred place in heaven [DOU] and saw [what was happening on] the earth.
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 They will know that you hear prisoners groaning and that you will set free those who have been told, “You will be executed.”
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 As a result, people in Jerusalem will praise you [DOU] for what you [have done]
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 when many people [from other people-groups] and [those who are citizens of other] kingdoms gather to worship you.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 [But now] you have caused me to become weak while I am still young; [I think that] I will (not live much longer/ very long/soon die).
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 I say to you, “My God, do not cause me to die now, before I become old! You live forever!
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 You created the world long ago, and you made (the heavens/everything in the sky) with your own hands.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 The earth and the heavens/sky will disappear, but you will remain. They will wear out like clothes wear out. You will get rid of them like [people get rid of] old clothes, and they will no longer exist,
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 but you are [not like the things that you created], [because you are] always the same; you never die.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 [Some day] our children will live safely [in Jerusalem], and their descendants will be protected in your presence.”
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
