Proverbs 3
1 My son, do not forget what I have taught you. Keep my commands in your inner being,
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 because [if you obey them] you will live a long time and things will go well for you
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Always faithfully love others and (be faithful/do what you say that you will do); doing those things [will cause others to be pleased with you]; it will be as though you are wearing a beautiful necklace. Keep those things in your mind/inner being.
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 If you do, God and people will approve of you and think highly of you [MTY].
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Trust in Yahweh completely, and do not rely on what you yourself understand.
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 Always allow him to lead you. If you do that, he will (show you the right path/direct your life).
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Do not be proud of being wise. [Instead], revere Yahweh and turn away from doing evil.
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 If you do that, your body will be healthy/strong; it will be [like] medicine for you.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Honor Yahweh by [what you do with] your money; and [by giving him] the first part of your harvest.
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 If you do that, [you will have a good harvest]. Yahweh will fill your barns [with grain], and your vats/containers will be overflowing with [grape juice for making] wine.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 My son, when Yahweh disciplines/corrects you, do not despise it, and if he rebukes you, do not resent it.
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 [I say that] because it is the people whom Yahweh loves that he corrects/reproves, [just] like parents correct/reprove their sons whom they love.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 [Yahweh] is pleased with those who become wise and have good understanding.
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 Being wise and having good understanding is worth more than silver, better than gold.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 Being wise is more precious than (jewels/precious stones); there is nothing that you could desire [that would be as valuable] as wisdom.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 On the one hand, wisdom [PRS] enables [you] to live a long life, and on the other hand, wisdom enables [you] to become rich and to be honored.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 If [you] are wise, [your] life will be pleasant, and things will go well [for you].
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 Wisdom is [like] a tree that gives long life to those who [eagerly] take hold of it, and [Yahweh] is pleased with those who hold onto it tightly.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 By his wisdom Yahweh created the earth, and by his understanding he put everything in the skies.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 By his knowledge [he caused] the water that was beneath the earth to burst forth, and he caused rain to fall from the clouds.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 My son, [always] keep doing things that are right and things that are smart. If you do that,
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 you will live [many years] and be honored and respected {people will honor and respect you}.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 If you do what is right and wise, you will [be able to] walk safely, and you will not (stumble/do things that are wrong) [MET].
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 You will [be able to] lie down [at night] and not be afraid [of anything], and you will sleep peacefully.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 You will not be afraid that something disastrous will happen to you or that storms that strike the wicked will strike you,
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 because you will be confident that Yahweh [will take care of you]. He will not let your foot be caught in a trap/snare.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 If you are able to help people who deserve it, do not refuse to help them.
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 If you are able to help someone you interact with, do not say, “Come back later; [perhaps] I can help you tomorrow.”
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Do not make plans to harm those you interact with regularly, [because] they live near you, and they trust you.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 If someone has not harmed you, do not accuse him [by saying that he has harmed you].
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Do not envy people who [obtain things by] violent actions, and do not imitate/do what they do.
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 [I say that] because Yahweh considers such people to be abominable/detestable; but he is a friend to [all] those who do what is right.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Yahweh curses the families [MTY] of those who are wicked, but he blesses the families of those who are good/righteous.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Yahweh makes fun of those who make fun [of others], but he kindly helps those who are humble.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 Wise [people] will be honored {people will honor wise people}, but foolish people will be dishonored/disgraced.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
