Numbers 14
1 And it lifted up all the congregation and they gave forth voice their and they wept the people in the night that.
Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2 And they grumbled on Moses and on Aaron all [the] people of Israel and they said to them all the congregation if we had died in [the] land of Egypt or in the wilderness this if we had died.
И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3 And why? [is] Yahweh bringing us into the land this to fall by the sword wives our and little one[s] our they will become plunder ¿ not good for us [is] to return Egypt towards.
Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4 And they said each to brother his let us appoint a leader and let us return Egypt towards.
И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
5 And he fell Moses and Aaron on faces their before all [the] assembly of [the] congregation of [the] people of Israel.
Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
6 And Joshua [the] son of Nun and Caleb [the] son of Jephunneh one of those [who] spied out the land they tore clothes their.
А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7 And they said to all [the] congregation of [the] people of Israel saying the land which we passed in it to spy out it [is] good the land very very.
И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8 If he delights in us Yahweh and he will bring us into the land this and he will give it to us a land which it [is] flowing of milk and honey.
Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
9 Only against Yahweh may not you rebel and you may not you fear [the] people of the land for [will be] bread our they it has departed shade their from over them and Yahweh [is] with us may not you fear them.
Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10 And they said all the congregation to stone them with stones and [the] glory of Yahweh it appeared at [the] tent of meeting to all [the] people of Israel.
Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
11 And he said Yahweh to Moses until when? will they spurn me the people this and until when? not will they believe in me with all the signs which I did in midst its.
И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
12 I will strike it with pestilence and I will dispossess it and I may make you a nation great and mighty more than it.
Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
13 And he said Moses to Yahweh and they will hear Egypt that you brought up by strength your the people this from midst its.
А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14 And they will say to [the] inhabitant[s] of the land this they have heard that you O Yahweh [are] in [the] midst of the people this who eye in eye he was seen - you O Yahweh and cloud your [is] standing over them and in a pillar of cloud you [are] going before them by day and in a pillar of fire night.
И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
15 And you will put to death the people this like a person one and they will say the nations which they have heard report your saying.
Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16 Because not was able Yahweh to bring the people this into the land which he swore to them and he has slaughtered them in the wilderness.
Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17 And therefore may it be great please [the] power of [the] Lord just as you have spoken saying.
Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18 Yahweh [is] long of anger and great of covenant loyalty forgiving iniquity and transgression and certainly not he will leave unpunished visiting [the] iniquity of parents on [the] children on a third generation and on a fourth generation.
Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
19 Forgive please [the] iniquity of the people this according to [the] greatness of covenant loyalty your and just as you have forgiven the people this from Egypt and until now.
Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
20 And he said Yahweh I have forgiven [them] according to word your.
А Господ рече: Праштам по речи твојој.
21 And but [by] [the] life of me so may be filled [with the] glory of Yahweh all the earth.
Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22 For all the men who saw glory my and signs my which I did in Egypt and in the wilderness and they have put to [the] test me this ten times and not they have listened to voice my.
Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
23 If they will see the land which I swore to ancestors their and all [those who] have spurned me not they will see it.
Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
24 And servant my Caleb consequence it has been a spirit another with him and he has filled after me and I will bring him into the land where he went there and offspring his it will take possession of it.
А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
25 And the Amalekite[s] and the Canaanite[s] [was] dwelling in the valley[s] tomorrow turn and set out for yourselves the wilderness [the] way of [the] sea of reed[s].
Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
26 And he spoke Yahweh to Moses and to Aaron saying.
Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27 Until when? to the congregation evil this which they [are] grumbling on me [the] grumblings of [the] people of Israel which they [are] grumbling on me I have heard.
Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
28 Say to them [by] [the] life of me [the] utterance of Yahweh if not just as you have spoken in ears my so I will do to you.
Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29 In the wilderness this they will fall corpses your and all enrolled [men] your of all number your from a son of twenty year[s] and up-wards who you have grumbled on me.
У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30 If you you will go into the land which I lifted up hand my to cause to dwell you in it that except Caleb [the] son of Jephunneh and Joshua [the] son of Nun.
Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
31 And little one[s] your who you said plunder he will become and I will bring them and they will know the land which you have rejected it.
А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32 And corpses your you they will fall in the wilderness this.
А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33 And children your they will be shepherds in the wilderness forty year[s] and they will bear prostitution your until are finished corpses your in the wilderness.
А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
34 By [the] number of the days which you spied out the land forty day[s] a day for the year a day for the year you will bear iniquities your forty year[s] and you will know opposition my.
По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35 I Yahweh I have spoken if not - this I will do to all the congregation evil this which has gathered on me in the wilderness this they will meet their end and there they will die.
Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
36 And the men whom he sent Moses to spy out the land and they returned (and they caused to grumble *Q(K)*) on him all the congregation by bringing out a bad report on the land.
А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37 And they died the men [who] brought out [the] unfavorable report of the land evil by plague before Yahweh.
Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
38 And Joshua [the] son of Nun and Caleb [the] son of Jephunneh they lived of the men those who went to spy out the land.
А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39 And he spoke Moses the words these to all [the] people of Israel and they mourned the people exceedingly.
И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
40 And they rose early in the morning and they went up to [the] top of the hill country saying here [are] we and we will go up to the place which he said Yahweh that we have sinned.
А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
41 And he said Moses why? this [are] you transgressing [the] mouth of Yahweh and it not it will succeed.
Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
42 May not you go up for not Yahweh [will be] in midst your and not you will be defeated before enemies your.
Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
43 For the Amalekite[s] and the Canaanite[s] [are] there before you and you will fall by the sword for since you have turned back from after Yahweh and not he will be Yahweh with you.
Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
44 And they presumed to go up to [the] top of the hill country and [the] ark of [the] covenant of Yahweh and Moses not they departed from [the] midst of the camp.
Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.
45 And he came down the Amalekite[s] and the Canaanite[s] who dwelt in the hill country that and they struck them and they scattered them to Hormah.
Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.
