Job 16
1 And he answered Job and he said.
А Јов одговори и рече:
2 I have heard like these [things] many [are] comforters of trouble all of you.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 ¿ [does] an end [belong] to Words of wind or what? is it making sick you that you will answer.
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 Also - I like you I will speak if there [were] self your in place of self my I will make join on you words and I will shake on you with head my.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 I will strengthen you with mouth my and [the] condolence of lips my it will restrain.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 If I will speak not it will be restrained pain my and I will cease what? from me will it go.
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Nevertheless now he has made weary me you have devastated all company my.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 And you have seized me a witness it has become and it has risen up on me leanness my in face my it testifies.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Anger his it has torn [me] - and it has assailed me he has gnashed towards me with teeth his opponent my - he sharpens eyes his to me.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 People have opened wide on me - mouth their in scorn they have struck cheeks my together on me they mass themselves!
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 He delivers up me God to an unjust one and on [the] hands of wicked [people] he casts me.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 At ease I was - and he smashed me and he took hold on neck my and he shattered me and he set up me of him to a target.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 They surround me - archers his he splits open kidneys my and not he has compassion he pours out to the ground gall my.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 He breaks through me a breach on [the] face of a breach he runs on me like a warrior.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Sackcloth I have sewed over skin my and I have inserted in the dust horn my.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Face my (they are reddened *Q(K)*) from weeping and [is] on eyelids my deep darkness.
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 On not violence [is] in hands my and prayer my [is] pure.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 O earth may not you cover blood my and may not it belong a place to outcry my.
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Also now there! [is] in the heavens witness my and witness my [is] in high places.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 [are] scoffing at Me companions my to God it has wept eye my.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 And he may argue for a man with God and a child of humankind for companion his.
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 For years of number they will come and a way [which] not I will return I will go.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
