Song of Solomon 2
1 [SHE] I am The meadow-saffron of Sharon, The lily of the valleys.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 [HE] As a lily among thorns, So, is my fair one, among the daughters!
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 [SHE] As an apple-tree among the trees of the forest, So, is my beloved, among the sons: In his shade, I greatly delighted and sat down, And, his fruit, was sweet to my taste.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He hath brought me into the house of wine, and, his banner over me, is love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Sustain me with raisin-cakes, refresh me with apples, —for sick with love, I am.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand under my head, then, his right hand, embraceth me!
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 [HE] I adjure you, ye daughters of Jerusalem, by the gazelles or by the hinds of the field, —That ye wake not, nor arouse, the dear love until she please!
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 [SHE] The voice of my beloved! Lo! here he cometh, —leaping over the mountains, skipping over the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Resembleth, my beloved, a gazelle, or a young stag, —Lo! here he is, standing behind our wall, looking in at the windows, peeping in at the lattice.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Responded my beloved, and said to me, —Rise up! my fair—my beautiful—one, and come away,
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For lo, the winter, is past, —the rain, is over, [and] gone;
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers, have appeared in the earth, the time of the spring-song, hath come, —and, the voice of the turtle, is heard in our land;
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig-tree, hath spiced her green figs, and, the vines—all blossom, yield fragrance, —Rise up! my fair—my beautiful—one, and come away!
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 [HE] O my dove! In the retreats of the crag, in the hiding-place of the terrace, Let me see thy form, Let me hear thy voice, —For, thy voice, is sweet, and, thy form, comely.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 [BOTH] Take ye for us, the foxes, the little foxes that are spoiling the vines, —and, our vines, are all blossom!
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 [SHE] My beloved, is, mine, and, I, am, his, he that pastureth among lilies!
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Until the day, breathe, and the shadows, be lengthened, Again, liken thyself, my beloved, to a gazelle, or to a young stag, upon the cleft mountains.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
