Psalms 81
1 To the Chief Musician. On "the Gittith." Asaph’s. Shout ye for joy, unto God our strength, Sound the note of triumph, to the God of Jacob;
Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2 Raise a melody, and strike the timbrel, The lyre so sweet, with the harp:
Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3 Blow, at the new moon, the horn, At the full moon, for the day of our sacred festival:
Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4 For, a statute to Israel, it is, A regulation, by the God of Jacob;
Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5 A testimony in Joseph, he appointed it, When he went forth over the land of Egypt: A language I liked not, used I to hear;
За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6 I took away, from the burden, his shoulder, his hands, from the clay, were set free.
"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7 In distress, thou didst cry, and I delivered thee, —I answered thee, within a hiding-place of thunder, I proved thee by the waters of Meribah. (Selah)
У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8 Hear, O my people, and I will adjure thee, O Israel, if thou wilt hearken unto me!
Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9 There shall not be, within thee, a foreign GOD, —Neither shalt thou bow down to a strange GOD:
Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10 I, Yahweh, am thy God, Who brought thee up out of the land of Egypt, —Open wide thy mouth, that I may fill it.
Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11 But my people, hearkened not, unto my voice, Even, Israel, inclined not unto me.
Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12 So then I let them go on in the stubbornness of their own heart, They might walk in their own counsels!
И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13 If, my people, were hearkening unto me, [If, ] Israel, in my ways, would walk,
О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14 Right soon, their foes, would I subdue, And, against their adversaries, would I turn my hand:
Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15 The haters of Yahweh, should come cringing unto him, Then let their own good time be age-abiding!
Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16 Then would he feed them from the marrow of the wheat, Yea, out of the rock—with honey, would I satisfy thee.
Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
