< Psalms 77 >
1 To the Chief Musician. On "Jeduthun." Asaph’s, a Melody. With my voice—unto God, will I make outcry, With my voice unto God, and he will give ear unto me;
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In the day of my distress—unto My Lord, will I seek, My hand, by night, hath been outstretched and never once became slack, My soul, hath refused to be consoled;
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 I remember God and I murmur, I muse, and my spirit swooneth. (Selah)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Thou hast held, watching, mine eyes, I was driven to and fro, and could not speak;
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I reasoned, Of the days of aforetime, Of the years of by-gone ages;
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 I remember my song in the night, —With my own heart, I commune, And my spirit, maketh search: —
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 For ages, will My Lord reject? And, not again, grant acceptance any more?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Hath his lovingkindness, come to a perpetual end? Hath his word failed to generation after generation?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Hath GOD, forgotten to show favour? Or hath he shut up, in anger, his compassions? (Selah)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Then said I—An affliction to me, it is, The changing of the right hand of the Most High.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I will remember the doings of Yah, Surely I will remember, out of aforetime, thy wonderful way;
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 And will talk to myself of all thy work, And, of thy doings, will I muse: —
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 O God, in the sanctuary, is thy way, —Who is a great GOD like Elohim?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Thou, art GOD, doing wonderfully, —Thou hast made known, among the peoples, thy might;
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Thou didst redeem, with thine arm—Thy people, Thy sons of Jacob and Joseph. (Selah)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 The waters saw thee, O God, The waters saw thee, They were in birth-throes, Yea the resounding deeps were stirred;
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 The clouds, poured down waters, The skies uttered, a voice, Yea, thine arrows, flew hither and thither;
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 The, voice of thy thunder, was in the whirlwind, Thy lightnings illumined the world, The earth, trembled and quaked;
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 In the sea, was thy way, And, thy path, in the mighty waters, And, thy footprints, could not be known:
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Thou didst lead, like a flock, thy people, By the hand of Moses and Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.