Psalms 71
1 In thee, O Yahweh, have I sought refuge, May I not be ashamed unto times age-abiding:
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 In thy righteousness, wilt thou rescue me, and deliver me, Incline unto me thine ear, and save me:
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Be thou unto me, a Rock to dwell in, a Place of Security, To save me, For, my mountain crag and my stronghold, thou art.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Oh my God, deliver me, From the hand of the lawless one, From the clutch of the perverse and ruthless one;
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 For, thou, art my hope, My Lord, Yahweh, My confidence from my youthful days:
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Upon thee, have I stayed myself from birth, Thou art he that severed me, from the body of my mother, Of thee, shall be my praise—continually.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 A very wonder, have I been unto many, Seeing that, thou, hast been my strong refuge,
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 My mouth shall be filled with, thy praise, All the day, with thy splendour.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Do not cast me off in the time of old age, When my vigour faileth, do not forsake me;
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 For mine enemies have spoken of me, And, they who watch for my life, have taken counsel together;
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Saying, God, hath forsaken him, Pursue and take him, For there is none to rescue.
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 O God, be not far from me, O my God, to help me, make haste!
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Let them be ashamed—be consumed, Who are assailing my life, —Let them be covered with reproach and confusion, Who are seeking my hurt.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 But, I, continually will hope, And will add to all thy praise;
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 My mouth, shall relate thy righteousness, All the day, thy deliverance, For I know not the numbers.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 I will enter into the mighty doings of My Lord—Yahweh, I will make mention of thy righteousness—thine alone.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 O God, thou hast taught me from my youthful days, And, hitherto, have I been wont to tell of thy wonders;
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Even now, therefore, that I am old and grayheaded, O God, do not forsake me, —Until I tell of thine arm unto a [new] generation, Unto every one that is to come, thy might;
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 And, as for thy righteousness, O God, up on high, Wherein thou hast wrought great things, O God! who is like unto thee?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Thou who hast let us see many distresses and misfortunes, Wilt again bring us to life, And, out of the resounding depths of the earth, wilt again raise us up;
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Thou wilt increase my greatness, And, on every side, wilt comfort me.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 I also, will praise thee by the aid of a harp, Thy faithfulness, O my God, —I will make music unto thee with a lyre, Thou holy one of Israel;
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 My lips shall make a joyful noise, When I make music unto thee, And my soul which thou hast ransomed;
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Even my tongue, all the day, shall softly utter thy righteousness, For they have turned pale—for they have blushed, Who were seeking my hurt.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
