Psalms 69
1 To the Chief Musician. On "The Lilies." David’s. Save me, O God, For waters have entered as far as the life;
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 I have sunk in deep swamp, Where there is no place to stand, I have come into abysses of waters, Where a flood hath overflowed me;
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 I am weary with mine outcry, Parched is my throat, —Mine eyes have become dim, through waiting for my God.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 More than the hairs of my head, Are they who hate me without cause, —Firmer than my bones, Are they who are my foes for false cause, —What I had not plundered, then, had I to restore.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 O God, thou, hast known my folly, And, my wrong-doings, from thee, have not been hid.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Let them not be ashamed, through me, Who have waited for thee, O My Lord, Yahweh of hosts, —Let them not be confounded, through me, Who are seeking thee, O God of Israel!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Because, for thy sake, have I borne reproach, Confusion hath covered my face;
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 One estranged, have I become, to my own brethren, Yea, an alien, to the sons of my own mother;
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Because, zeal for thy house, hath eaten me up, And, the reproaches of them who have reproached thee, have fallen upon me.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 When I have humbled my soul with fasting, Then hath it turned to my reproach;
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 When I have made my clothing of sackcloth, Then have I served them for a by-word;
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 They who sit in the gate talk against me, —And [against me are] the songs of them who imbibe strong drink.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 But, as for me, my prayer shall be unto thee, O Yahweh, in a time of acceptance, O God, in the abounding of thy lovingkindness, answer me with thy saving faithfulness.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Rescue me out of the mire, lest I sink, Let me be rescued, From my haters, and, From abysses of waters:
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Let not a flood of waters overflow me, And let not the depth swallow me up, Neither let the well close, over me, her mouth.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Answer me, O Yahweh, for good is thy lovingkindness, According to the abounding of thy compassions, turn thou towards me:
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Then do not hide thy face from thy servant, Because I am in distress, haste thou—answer me!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Oh draw near unto my soul—redeem it, Because of mine enemies, ransom me.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Thou, knowest my reproach, and my shame, and my confusion, Before thee, are all mine adversaries.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Reproach hath broken my heart, and I am weak, —Though I waited for one to pity me, yet there was none, And for comforters, yet I found not any.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 But they put in my food—poison! And, for my thirst, they gave for my drink—vinegar!
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Let their table, before them, become a snare, And unto their friends, a lure;
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Let their eyes become too dim to see, And, their loins, continually cause thou to shake;
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Pour out over them thine indignation, And let, the glow of thine anger, overtake them:
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Let their encampment become desolate, In their tents, be there none to dwell:
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 For, whom, thou thyself, hadst smitten, they pursued, And, unto the pain of thy wounded ones, they must needs add.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Lay punishment on their iniquity, And let them not enter into thy righteousness;
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Let them be blotted out of the book of life, And, with the righteous, let them not be enrolled.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 I, then, am humbled and in pain, Thy salvation, O God, may it set me on high.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 I will praise the Name of God with a song, And will magnify him with thanksgiving;
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 So shall it be more pleasing to Yahweh than a bullock of the herd, Showing horn [and] divided hoof.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 The humbled have seen—they rejoice! Ye seekers of God, let your heart, then, revive;
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 For, a Hearkener to the needy, is Yahweh, And, his prisoners, hath he not despised.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Let the heavens and the earth, praise him, The seas, and everything that creepeth therein.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 For, God, will save Zion, And build the cities of Judah, So shall men dwell there, and possess it:
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Yea, the seed of his servants, shall inherit it, And, the lovers of his Name, shall settle down therein.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
