Psalms 50
1 A Melody of Asaph. El, Elohim, Yahweh, hath spoken, and culled the earth, From the rising of the sun, unto the going in thereof:
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Out of Zion the perfection of beauty, God, hath shone forth.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Let our God come, and let him not keep silence! A fire—before him, shall devour, And, around him, hath it become exceeding tempestuous:
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He calleth, Unto the heavens above, And unto the earth, That he may judge his people.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Gather yourselves unto me—ye my men of lovingkindness, Who have solemnised my covenant over sacrifice.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Now have the heavens declared his righteousness, Because, God, is, about to judge. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hear, O my people, and I will speak, O Israel, and I will adjure thee, God, thine own God, I am: —
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Not, for thy sacrifices, will I reprove thee, Nor for thine ascending-offerings, before me continually:
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I will not take out of thy house—a bullock, Nor out of thy folds—he-goats;
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For, mine, is every wild-beast of the forest, The cattle on the mountains, in their thousands;
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I know every bird of the mountains, And, the moving things of the plain, are with me:
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I were hungry, I would not tell thee, For, mine, is the world, and the fulness thereof.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Will I eat the flesh of mighty oxen? Or, the blood of he-goats, will I drink?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Sacrifice to God a thankoffering, And pay to the Most High thy vows;
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Call upon me, then, in the day of distress, I will deliver thee, that thou mayest glorify me.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 But, to the lawless one, God saith, What hast, thou, to do, to recount my statutes? Or that thou hast taken up my covenant upon thy mouth?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Seeing that, thou, hast hated correction, And hast cast my words behind thee;
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 If thou sawest a thief, then didst thou run with him, —And, with adulterers, hath been thy chosen life;
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Thy mouth, hast thou thrust into wickedness, And, thy tongue, kept weaving deceit;
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Thou wouldst sit down—Against thine own brother, wouldst thou speak, Against thine own mother’s son, wouldst thou expose a fault: —
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 These things, hast thou done, and I have kept silence, Thou thoughtest that I should really be like thyself, I will convict thee, yea I will set [thine offences] in order before thine eyes.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Understand this, I pray you, ye forgetters of GOD, Lest I tear in pieces, and there be none to deliver: —
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 He that sacrificeth a thankoffering, will glorify me, —And will prepare a way by which I may show him the salvation of God.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
