Psalms 139
1 To the Chief Musician, David’s. A Melody. O Yahweh! thou hast searched me, and observed:
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Thou, hast observed my downsitting and mine uprising, Thou hast given heed to my desire, from afar:
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 My path and my couch, hast thou examined, and, all my ways, thou well knowest.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Surely there hath not been a word on my tongue, [but] behold! O Yahweh, thou hast observed it on every side.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Behind and before, hast thou shut me in, and hast laid upon me thy hand: —
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Knowledge, too wonderful, for me! high, I cannot attain to it!
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Whither can I go from thy spirit? or whither, from thy face, can I flee?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I ascend the heavens, there, thou art! If I spread out hades as my couch, behold thee! (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 If I mount the wings of the dawn, settle down in the region beyond the sea,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Even there, thy hand shall lead me, and thy right hand shall hold me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 If I say, Surely, darkness, shall cover me! then, night, is light about me.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Even darkness, will not conceal from thee, —but, night, like day, will shine, So is the darkness, as the light!
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For, thou, didst possess thyself of my reins, thou didst weave me together in the womb of my mother.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I thank thee, in that fearfully was my being distinguished, Wonderful are thy works, and, mine own soul, is observing [them] intently!
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My substance was not hid from thee, —when I was made in secret, when I was skilfully figured in the lower parts of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Mine unfinished substance, thine eyes beheld, and, in thy book, all the parts thereof were written, —the days they should be fashioned! while yet there was not one among them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 To me, then, how precious have thy desires become, O GOD! How numerous, the heads of them!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 I would recount them! Beyond the sands, they multiply, I rouse myself—and am still with thee.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Wilt thou not, O GOD, slay the lawless one? Therefore, ye men of bloodshed, depart from me!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 For they speak of thee wickedly, Thy foes lift up [their hand] unto falsehood.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Do I not hate, them who hate thee, O Yahweh? And loathe, them who rise up against thee?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 With completeness of hatred, I hate them, As enemies, have they become to me.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Search me, O GOD, and observe my heart, Try me, and observe my cares;
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 And see if there be any idol-way in me, and lead me in a way age-abiding.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
