Psalms 109
1 To the Chief Musician. David’s. A Melody. O God of my praise, do not be silent;
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For, the mouth of the lawless one and the mouth of the deceiver, against me, are open, They have spoken to me with false tongue;
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 And, with words of hatred, have they surrounded me, and have made war upon me without cause:
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 For my love, they have been accusing me, while, I, was at prayer:
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Yea they have returned unto me—Evil for good; and, Hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set in charge over him, one who is lawless, and let, an accuser, stand at his right hand;
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he is judged, let him go out condemned, and let, his own petition, become a sin;
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Let his days become few, his overseership, let another take;
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Let his children become fatherless, and his wife a widow;
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children, wander about, and beg, Let them be driven out of their ruins;
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Let the creditor take aim at all that he hath, and let strangers prey on the fruit of his toil;
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Let him have no one to continue lovingkindness, and there be none to favour his fatherless children;
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Let his posterity be for cutting off, In another generation, let their name be wiped out;
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Remembered be the iniquity of his fathers against Yahweh, and, the sin of his mother, let it not be wiped out;
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Let them be before Yahweh continually, and let the memory of them, be cut off out of the earth.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because that he remembered not to show lovingkindness, but pursued the man that was oppressed and needy, that, the downhearted, he might slay.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Because he loved cursing, May it have come upon him, Because he delighted not in blessing, May it have kept far from him;
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Because he clothed himself in cursing as his outer garment, therefore may it have entered like water into his inward part, and like oil into his bones;
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Be it his, as a garment he shall wrap round him, and for a girdle he shall, at all times, gird on:
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 This, be the reward of mine accusers, from Yahweh, even of them who are speaking wrongfully against my life.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But, thou, Yahweh, Adonay, deal effectually with me, for the sake of thy Name, Since good is thy lovingkindness, O rescue me;
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For, oppressed and needy, I am, and, my heart, is wounded within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 As a shadow when it stretcheth out, I am gone, I am shaken off like the locust;
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees, tremble from fasting, and, my flesh, faileth of fatness:
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 So, I, am become a reproach for them, They see me, they shake their head.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me! O Yahweh my God, Save me, according to thy lovingkindness:
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 That they may know that, Thine own hand, this is, Thou, Yahweh, hast done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 They, may curse if, thou, wilt bless, —Mine assailants, shall be ashamed, but, thy servant, shall rejoice;
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Mine accusers shall be clothed with confusion, and shall wrap about them, like a cloak, their own shame.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will thank Yahweh loudly with my mouth, Yea, in the midst of multitudes, will I praise him;
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Because he standeth at the right hand of the needy, To save, from them who would pass sentence on his life.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
