Proverbs 23
1 When thou sittest to eat with a ruler, thou shalt consider well, what is before thee;
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 And shalt put a knife to thy throat, if, of great appetite, thou art:
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Do not crave his dainties, for, the same, are deceitful food.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Do not toil to get wealth, of thine own understanding, forbear:
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Wilt thou let thine eye fly thereupon, when it is nothing? for it will, surely make, itself wings, Like an eagle, will it wing its way across the heavens.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Do not eat the food of him that hath a begrudging eye, neither crave thou his dainties;
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 For, just as he hath thought in his own mind, so, he is: Eat and drink! he may say to thee, but, his heart, is not with thee.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 As for thy morsel thou hast eaten, thou shalt vomit it, so shalt thou waste thy things so sweet.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 In the ears of a dullard, do not speak, for he will despise the good sense of thy words.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Do not move back the ancient boundary, and, into the fields of the fatherless, do not enter;
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For, their near of kin, is strong, he, will plead their cause with thee.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Bring, to correction, thy heart, and thine ears, to the sayings of knowledge.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Do not withhold, from a child, correction, When thou smitest him with the rod, he shall not die:
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 My son! if thy heart be wise, my heart shall rejoice, even mine.
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 So shall my reins exult, when thy lips speak the things that are right.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Let not thy heart be envious of sinners, only of the reverence of Yahweh, all day long;
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 For surely there is a future, and, thine expectation, shall not be cut off.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Hear, thou, my son, and be wise, and lead forward, in duty, thy heart.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Do not be among them who tipple with wine, —among them who are gluttons;
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 For, the tippler and the glutton, shall come to poverty, and, rags, shall Slumber put on!
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Hearken to thy father here, who begat thee, and despise not, when she is old, thy mother.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Truth, buy thou, but do not sell, wisdom, and correction, and understanding.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 Greatly shall exult, the father of a righteous man, and, he that begetteth a wise son, shall rejoice in him:
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Rejoice shall thy father and thy mother, yea she, shall exult, who bare thee.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Oh give, my son, thy mind unto me, and let, thine eyes, observe, my ways;
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For, a deep chasm, is the unchaste woman, and, a narrow pit, the female unknown;
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 Yea, she, as for prey, lieth in wait, and, the treacherous among mankind, she causeth to abound.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Who hath woe? Who hath outcry of pain? Who hath contentions? Who hath complaining? Who hath needless wounds? Who hath dullness of eyes?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 They who tarry over wine, they who go in to search for mixed wine.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Do not look on wine when it becometh red, when it giveth in the cup its sparkle, glideth down smoothly.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 Its after effect, is that, like a serpent, it biteth, and, like a viper, it doth sting.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Thine eyes, will see strange women, and, thy heart, will speak perverse things:
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 So shalt thou become, as one lying down in the heart of the sea, —or as one lying down on the top of the mastgear:
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 They smote me—I felt no pain, They struck me down—I noticed it not, —When shall I wake up? I will go on, I will seek it, again!
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
