Proverbs 22
1 More choice, is a name, than great riches, beyond silver and gold, is pleasant grace.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and the poor, meet together, the maker of them all, is Yahweh.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 A prudent man, seeth calamity, and hideth himself, but, the simple, pass on, and suffer.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The reward of humility, is the reverence of Yahweh, riches, and honour, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thorns and snares, are in the way of the perverse, —he that guardeth his soul, shall be far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Train up a youth, in the direction of his duty, even when he becometh old, he will not depart from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich, over the poor, beareth rule, —and, slave, is the borrower to the lender.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He that soweth perversity, shall reap trouble, and, the rod of his wrath, shall be ready.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 A benevolent eye, the same, shall be blessed, —because he hath given of his bread to the poor.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Drive away the scoffer, that strife may depart, and quarrel, and contempt may cease.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Yahweh loveth the pure in heart, gracious are his lips, his friend is the king!
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of Yahweh, watch over knowledge, therefore hath he overturned the words of the treacherous.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 Saith the sluggard, A lion outside! Amidst the broadways, shall I be slain.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 A deep chasm, is the mouth of strange women, he with whom Yahweh is indignant, falleth there.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Foolishness, is bound up in the heart of a youth, the rod of correction, shall drive it far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He that oppresseth the poor, to make increase for himself, giving to the rich, shall surely come to want.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline thine ear and hear the words of wise men, then, thy heart, wilt thou apply to my teaching;
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For sweet shall they be, when thou shalt keep them in thine inmost mind, they shall fit well together, upon thy lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That in Yahweh may be thy trust, I have made them known to thee to-day, even to thee.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Have I not written for thee noble things, with counsels and knowledge:
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 To cause thee to know the meaning of faithful sayings, that thou mayest give back faithful sayings to them who ask thee.
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Do not rob the poor, because he is poor, neither crush thou the oppressed in the gate;
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For, Yahweh, will plead their cause, and will despoil their despoilers of life.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Do not have friendship with one given to anger, and, with a wrathful man, shall thou not enter in:
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Lest thou learn his ways, and take a snare to thy soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Be not of them who strike hands, of them who are sureties for debts:
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If thou hast nothing to pay, why should one take away thy bed from under thee?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Do not move back the ancient boundary, which thy father’s made.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Seest thou a man prompt in his business? before kings, shall he stand, he shall not stand before men who are obscure.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
