Proverbs 19
1 Better is a poor man, walking in his integrity, than one of perverse lips, and, he, a dullard.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Surely, for the soul to be, without knowledge, is not good, and, he that hasteth with his feet, strayeth.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 The folly of a man, subverteth his way, and, against Yahweh, his heart is angry.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Wealth, addeth many friends, but, the poor man, from his own friend, is parted.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A false witness, shall not be held innocent, and, he that uttereth lies, shall not escape.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Many, will entreat the favour of a noble, and, every one, is a friend to a man abounding in gifts.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 All the brethren of a poor man, hate him, how much more have, his friends, gone far from him, he may hunt up promises—there are none.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 He that acquireth sense, loveth his own soul, he that guardeth understanding, shall find blessing.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A false witness, shall not be held innocent, and, he that uttereth lies, shall perish.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Unseemly for a dullard, is delicate living, how much more for, a servant, to bear rule over princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 The discretion of a man, deferreth his anger, and, his adorning, is to pass over transgression.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 The growl as of a young lion, is the rage of a king, but, like dew upon the grass, is his good pleasure.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 Engulfing ruin to his father, is a son that is a dullard, —and, a continuous dripping, are the contentions of a wife.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 House and substance, are an inheritance from one’s fathers, but, from Yahweh, cometh a wife who is prudent.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Sloth, falleth into a deep sleep, and, a soul that is indolent, shall famish.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 One who guardeth the commandment, guardeth his life, he that is reckless in his ways, shall die.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 A lender to Yahweh, is one who sheweth favour to the poor, and, his good deed, He will pay him back.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Correct thy son, because there is hope, yet, not so as to slay him, let thy passion be excited.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 A man in a rage, taketh away the penalty, —nevertheless, if thou let him go free, the more [stripes] must thou add.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Hear counsel, receive correction, that thou mayest be wise in thine after-life.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Many are the devices in a man’s heart, but, the counsel of Yahweh, that, shall stand.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 The charm of a man, is his lovingkindness, —and better a poor man, than one who deceiveth.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 The reverence of Yahweh, leadeth to life, satisfied then, let a man remain—let him not be visited by calamity.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 A sluggard burieth his hand in the dish, even unto his own mouth, will he not bring it back.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 The scoffer, thou shalt smite, and, the simple, will beware, but correct a man of intelligence—he will understand teaching.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 He that ruineth his father, and chaseth away his mother, is a son causing shame and reproach.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Cease, my son, to hear instruction that would cause thee to wander from the sayings of knowledge.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 An abandoned witness, scorneth justice, and, the mouth of lawless men, swalloweth iniquity.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Prepared for scoffers, are punishments, and stripes, for the back of dullards.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
