Proverbs 14
1 Every, wise woman, buildeth up her house, but, a foolish one, with her own hands, would break it down.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 He that walketh in his uprightness, is one who revereth Yahweh, but, he that is crooked in his way, is one who despiseth him.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 In the mouth of the foolish, is a haughty rod, but, as for the lips of the wise, thou shalt give heed to them!
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Without cattle, the crib is clean, but, much increase, is in the strength of the ox.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A faithful witness, will not deceive, but a false witness, uttereth deceitful things.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A scoffer seeketh wisdom, and there is none, but, knowledge, to the discerning, is easy.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Get thee from the presence of a man that is a dullard, when thou perceivest not the lips of knowledge.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 The wisdom of the prudent, is to understand his way, but, the folly of dullards, is a fraud.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 the foolish, scoff at guilt, but, between the upright, is good pleasure.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 The heart, knoweth its own bitterness, and, in its joy, no stranger shareth.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 The house of the lawless, shall be destroyed, but, the tent of the upright, shall flourish.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 There is a way that enticeth a man, but, at the latter end thereof, are the ways of death!
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Even, in laughter, the heart may be in pain, and, the latter end of gladness, be grief.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 With his own ways, shall be filled the backslider in heart, and, from himself, shall a good man [be satisfied].
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 The simple, believeth every word, but, the prudent, looketh well to his going.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 A wise man, feareth, and avoideth evil, but, a dullard, is haughty and confident.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 The impatient, worketh folly, and, a man of wicked devices, is hated.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 The simple inherit folly, but, the shrewd, crowneth himself with knowledge.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Abased are the wicked, before the good, and, the lawless, at the gates of the righteous.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Even by his neighbour, is a poor man hated, but, the lovers of the rich man, are many.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 He that sheweth contempt for his neighbour, sinneth, but, he that sheweth favour to the afflicted, how happy is he!
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Shall they not, become vagrants, who devise evil? but, lovingkindness and faithfulness, [be to] them who devise good.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 By all labour, there will be abundance, but, the talk of the lips, tendeth only to want.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 the crown of the wise, is their wealth, but, the folly of dullards, is, folly.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 A deliverer of souls, is a faithful witness, but, he that uttereth falsehoods, is a fraud.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 In the reverence of Yahweh, is strong security, and, his children, shall have a place of refuge.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 The reverence of Yahweh, is a well-spring of life, that a man may avoid the snares of death.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In the multitude of a people, is the majesty of the king, but, in the ceasing of population, is the ruin of the prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 One slow to anger, hath great understanding, but, the hasty in spirit, exalteth folly.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 The life of the whole body, is a tranquil mind, but, a decay of the bones, is jealousy.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 The oppressor of the poor, hath reproached his Maker, but he that sheweth favour to the needy, is one who, holdeth Him in honour.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 By his own wickedness, shall the lawless man, be thrust down, but the righteous, seeketh refuge in his integrity.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 In the heart of the intelligent, reposeth wisdom, but, in the midst of dullards, it maketh itself known.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Righteousness, exalteth a nation, but, a reproach to any people, is sin.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 The good-pleasure of a king, is due to a servant who is discreet, but, his indignation, shall be against him that bringeth shame.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
