Proverbs 12
1 He that loveth correction, loveth knowledge, but, he that hateth reproof, is brutish.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 A good man, obtaineth favour from Yahweh, but, a man of wicked devices, will he condemn.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 A son of earth, shall not be established, by lawlessness, but, the root of the righteous, shall not be disturbed.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 A virtuous woman, is the crown of her husband, but, a veritable decay in his bones, is she that causeth shame.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 The plans of the righteous, are just, but, the counsels of the lawless, are deceitful.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 The words of the lawless, are—of lying in wait for blood, but, the mouth of the upright, shall deliver them.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Overthrown are the lawless and they are not, but, the house of the righteous, shall stand.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 In proportion to his prudence, is a man, to be praised, but, the perverse in heart, shall be an object of contempt.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Better slighted, and have a servant, than to honour oneself, and come short of bread.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 A righteous man, regardeth the desire of his beast, but, the compassions of the lawless, are cruel.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 He that tilleth his land, shall be filled with food, but, he that runneth after worthless men, lacketh sense.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 A lawless man craveth the prey of the wicked, but, the root of the righteous, is enduring.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 By the transgression of the lips, is the wicked man, ensnared, but the righteous, cometh out of distress.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 Of the fruit of a man’s mouth, shall he be satisfied with good, and, the dealing of the hands of a son of earth, shall be paid back to him.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 The way of the foolish, is right in his own eyes, but, he that hearkeneth to counsel, is wise.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 A foolish man, on the [same] day, letteth his vexation be known, but, he that concealeth an affront, is prudent.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 He that whispereth faithfulness, declareth righteousness, but, a false witness, is a fraud.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 There is who babbleth, as with thrusts of a sword, but, the tongue of the wise, hath healing.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 A lip that is faithful, shall be firm to futurity, but, only for a twinkling, is the tongue that is false.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Deceit, is in the heart of contrivers of mischief, but, to the counsellors of peace, shall be joy.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Unseemly to the righteous, is any trouble, but, the lawless, are full of misfortune.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 An abomination to Yahweh, are lips that are false, but, he that dealeth faithfully, is his delight.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 A prudent man, concealeth knowledge, but, the heart of dullards, proclaimeth folly.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 The hand of the diligent, shall bear rule, but, the indolent, shall come under tribute.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 When anxiety is in the heart of a man, one may bow him down, but, a good word, maketh him glad.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 The righteous man guideth his neighbour, but, the way of the lawless, leadeth them astray.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Indolence, roasteth not, his own game, but, the substance of a man, is precious, when he is diligent.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 In the way of righteousness, is life, and, in the path thereof, immortality,
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
