Philippians 3
1 For the rest, my brethren—rejoice in the Lord. To be writing, the same things, unto you, to me, is not irksome, while, for you, is safe: —
А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.
2 Beware of the dogs, beware of mischievous workers, beware of the mutilation;
Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења.
3 For, we, are the circumcision, who in the Spirit of God, are doing divine service, and are boasting in Christ Jesus, and, not in flesh, having confidence, —
Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело.
4 Although, indeed, I, might have confidence even in flesh. If any other thinketh to have confidence in flesh, I, more: —
Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма,
5 Circumcised, the eighth day, of the race of Israel, of the tribe of Benjamin, a Hebrew of Hebrews, —regarding law, a Pharisee,
Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљевог, колена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј.
6 Regarding zeal, persecuting the assembly, regarding the righteousness that is in law, having become blameless.
По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.
7 But, whatever things, unto me, were gain, the same, have I accounted, for the Christ’s sake, loss;
Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради.
8 Yea, doubtless! and I account all things to be, loss, because of the excellency of the knowledge of Christ Jesus my Lord, for the sake of whom, the loss, of all things, have I suffered, and do account them refuse, in order that, Christ, I may win,
Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,
9 And be found in him—not having a righteousness of my own, that which is by law, but that which is through faith in Christ, the righteousness which is, of God, upon my faith, —
И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери;
10 To get to know him, and the power of his resurrection and fellowship of his sufferings, becoming conformed unto his death, —
Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову,
11 If by any means I may advance to the earlier resurrection, which is from among the dead:
Да бих, како достигао у васкрсење мртвих;
12 Not that I have, already, received, or have, already, reached perfection, but I am pressing on—if I may even lay hold of that for which I have also been laid hold of by Christ [Jesus]: —
Не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.
13 Brethren! I, as to myself, reckon that I have, not yet, laid hold; one thing, however, —the things behind, forgetting, and, unto the things before, eagerly reaching out,
Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,
14 With the goal in view, I press on for the prize of the upward calling of God in Christ Jesus.
И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу.
15 As many, therefore, as are full-grown, let, this, be our resolve; and, if, somewhat differently, ye are resolved, this, also, shall, God, unto you reveal.
Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли шта друго мислите, и ово ће вам Бог открити.
16 Nevertheless, whereunto we have advanced, in the same rank, stepping along.
Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по оном правилу да живимо.
17 Imitators together of me, become ye, brethren, and keep an eye on them who, thus, are walking, —even as ye have, us, for, an ensample.
Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.
18 For, many, are walking—of whom I have often been telling you, and, now, even weeping, am telling, —the enemies of the cross of the Christ;
Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог;
19 Whose, end, is destruction, whose, God, is the belly, and [whose], glory, is in their shame, who, upon the earthly things, are resolved.
Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле.
20 For, our citizenship, in the heavens, hath its rise; wherefore, a Saviour also, do we ardently await, —The Lord Jesus Christ, —
Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа,
21 Who will transfigure our humbled body, into conformity with his glorified body, according to the energy wherewith he is able even to subdue, unto himself, all things.
Који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове, по сили да може све себи покорити.
