Lamentations 3
1 I, am the man, that hath seen affliction, by the rod of his indignation;
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 Me, hath he driven out and brought into darkness, and not light;
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 Surely, against me, doth he again and again, turn his hand all the day.
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 He hath worn out my flesh and my skin, hath broken my bones;
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 He hath built up against me, and carried round me, fortifications and a trench;
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 In dark places, hath he made me sit, like the dead of age-past times.
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 He hath walled up around me, that I cannot get out, hath weighted my fetter;
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 Yea, when I make outcry and implore, he hath shut out my prayer;
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 He hath walled in my ways with hewn stone, my paths, hath he caused to wind back.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 A bear lying in wait, he is to me, a lion, in secret places;
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 My ways, hath he turned aside, and hath torn me in pieces, hath made me desolate;
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 He hath trodden his bow, and set me up, as a mark for the arrow.
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 He hath caused to enter my reins, the sons of his quiver;
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 I have become a derision to all my people, their song all the day;
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 He hath sated me with bitter things, hath drenched me with wormwood.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 And he hath crushed, with gravel-stones, my teeth, hath made me cower in ashes;
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 And thou hast thrust away from welfare, my soul, I have forgotten prosperity;
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 And I said, Vanished is mine endurance, even mine expectation, from Yahweh.
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Remember my humiliation and my fleeings, the wormwood and poison;
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 Thou wilt, indeed remember, that, bowed down concerning myself, is my soul;
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 This, will I bring back to my heart, therefore, will I hope.
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 The lovingkindnesses of Yahweh, verily they are not exhausted, Verily! not at an end, are his compassions:
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 New things for the mornings! Abundant is thy faithfulness:
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 My portion, is Yahweh, saith my soul, For this cause, will I wait for him.
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 Good is Yahweh, to them who wait for him, to the soul that will seek him;
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 Good it is—both to wait and to be silent, for the deliverance of Yahweh;
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Good it is for a man, that he should bear the yoke in his youth.
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 Let him sit alone, and keep silence, because he took it upon himself:
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 Let him put, in the dust, his mouth, peradventure, there is hope!
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 Let him give, to him that smiteth him, his cheek, let him be sated with reproach.
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 Surely My Lord, will not cast off, unto times age-abiding;
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 Surely, though he cause grief, yet will he have compassion, according to the multitude of his lovingkindnesses;
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 Surely he hath not afflicted from his heart, nor caused sorrow to the sons of men.
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 To crush, under his feet, any of the prisoners of the earth;
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 To turn aside the right of a man, before the face of the Most High;
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 To oppress a son of earth in his cause, My Lord, hath made no provision.
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 Who was it that spake, and it was done, [when], My Lord, had not commanded?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 Out of the mouth of the Most High, Proceed there not misfortunes and blessing?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 Why should a living son of earth complain, [Let] a man [complain] because of his sins?
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Let us search out our ways, and examine them well, and let us return unto Yahweh;
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Let us lift up our heart, to the opened palms, to the Mighty One in the heavens;
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 We, have trespassed and rebelled, Thou, hast not pardoned.
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Thou hast covered thyself with anger, and pursued us, hast slain—hast not spared;
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Thou hast screened thyself with the clouds, that prayer, should not pass through;
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 Offscouring and refuse, dost thou make us, in the midst of the peoples.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 With their mouth, opened wide over us, [stand] all our foes.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Terror and a pit, have befallen us, tumult and grievous injury;
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 With streams of water, mine eye runneth down, over the grievous injury of the daughter of my people.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Mine eye, poureth itself out and ceaseth not, without relief;
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 Until Yahweh out of the heavens shall look forth, and see,
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Mine eye dealeth severely with my soul, because of all the daughters of my city.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 They, have laid snares, for me as a bird, who are mine enemies without cause:
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 They have cut off, in the dungeon, my life, and have cast a stone upon me;
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Waters, flowed over, my head, I said, I am cut off!
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 I have called upon thy Name, O Yahweh, out of the dungeon below;
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 My voice, thou hast heard, —do not close thine ear to my respite, to mine outcry;
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Thou drewest near, in the day I kept calling on thee, thou saidst, Do not fear!
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 Thou hast pleaded, O My Lord, the pleas of my soul, hast redeemed my life;
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 Thou hast beheld, O Yahweh, my failure to get justice, Pronounce thou my sentence;
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Thou hast seen all their vindictiveness, all their plots against me.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Thou hast heard their reproach, O Yahweh, all their plots against me;
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 The lips of mine assailants, and their mutterings, are against me, all the day;
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 On their downsitting and their uprising, do thou look, I, am their song.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Thou wilt render to them a recompense, O Yahweh, according to the work of their hands;
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 Thou wilt suffer them a veiling of heart, thy curse to them;
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 Thou wilt pursue in anger, and wilt destroy them, from under the heavens of Yahweh.
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
