Job 6
1 Then responded Job, and said: —
А Јов одговори и рече:
2 Oh that, weighed, were my vexation, and, my engulfing ruin—into the balances, they would lift up all at once!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 For, now, beyond the sand of the seas, would it be heavy, On this account, my words, have wandered.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 For, the arrows of the Almighty, are in me, The heat whereof, my spirit is drinking up, The, terrors of GOD, array themselves against me.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Doth the wild ass bray over grass? Or loweth the ox over his fodder?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Can that which hath no savour be eaten without salt? Or is there any taste in the white of an egg?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 My soul hath refused to touch, Those things, are like disease in my food.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Oh that my request would come! and, my hope, oh that GOD would grant!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 That it would please GOD to crush me, That he would set free his hand, and cut me off!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 So might it still be my comfort, And I might exult in the anguish he would not spare, —That I had not concealed the sayings of the Holy One.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 What is my strength, that I should hope? Or what mine end, that I should prolong my desire?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Is my strength, the strength of stones? Or is, my flesh, of bronze?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Is there any help at all in me? Is not, abiding success, driven from me?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 The despairing, from his friend, should have lovingkindness, or, the reverence of the Almighty, he may forsake.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Mine own brethren, have proved treacherous like a torrent, like a channel of torrents which disappear:
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Which darken by reason of the cold, over them, is a covering made by the snow:
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 By the time they begin to thaw, they are dried up, as soon as it is warm, they have vanished out of their place.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Caravans turn aside by their course, they go up into a waste, and are lost:
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 The caravans of Tema looked about, the travelling companies of Sheba, hoped for them:
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 They are ashamed that they had trusted, They have come up to one of them, and are confounded.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 For, now, ye have come to him, ye see something fearful, and fear.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Is it that I said, Make me a gift, or, out of your abundance, offer a bribe on my behalf;
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 And deliver me from the hand of the adversary? And, out of the hand of tyrants, ransom me?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Show me, and, I, will hold my peace, And, wherein I have erred, cause me to understand.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 How pleasant are the sayings that are right! But what can a decision from you, decide?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 To decide words, do ye intend, When, to the wind, are spoken the sayings of one in despair?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Surely, the fatherless, ye would assail, and make merchandise of your friend!
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 But, now, be pleased to turn to me, that it may be, to your faces, if I speak falsehood,
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Reply, I pray you, let there be no perversity, Yea reply even yet, my vindication is in it!
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Is there, in my tongue, perversity? Or can, my sense, not discern, engulfing ruin?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
