Job 41
1 Canst thou draw out the Crocodile with a fish-hook? Or, with a cord, canst thou fasten down his tongue?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Wilt thou put a rush-cord on his nose? or, with a thorn, wilt thou pierce his jaw?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Will he multiply unto thee supplications, or will he speak unto thee softly?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Will he solemnise a covenant with thee? Wilt thou take him for a life-long servant?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Wilt thou sport with him, as with a little bird? Or wilt thou bind him, for thy maidens?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Shall the companions bargain over him? or will they part him among the traders?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Wilt thou fill, with darts, his skin? or, with fish-spears, his head?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Lay thou upon him thy hand, remember the battle—no more!
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Lo! any hope of him, hath been found deceptive, Even at the sight of him, shall not one be overwhelmed?
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 None so bold, that he will rouse him! Who then is he that, before me, can stand?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Who hath forestalled me, that I may repay him? Under all the heavens, mine it is!
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 I will not pass by in silence his parts, or the matter of strength, or the grace of his armour.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Who hath removed his outer garment, through his double row of teeth, who would enter?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 The doors of his face, who hath opened? The circles of his teeth, are a terror!
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 A pride, are his arched sides, closed up, with a firm seal;
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 One to another, they join, and, air, cannot enter between them;
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Each to its fellow, they cleave, they grasp each other, and cannot be parted;
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 His sneezings, flash forth light, and, his eyes, are like the eyelashes of the dawn;
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Out of his mouth, torches dart forth, sparks of fire, escape;
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Out of his nostrils, proceedeth smoke, like a blown pot and rushes;
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 His breath, setteth coals ablaze, and, a flame, out of his mouth, proceedeth;
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 In his neck, lodgeth strength, and, before him, danceth dismay;
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 The dewlaps of his flesh, cleave together, hardened upon him, they cannot be moved;
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 His heart, is hardened like a stone, yea hardened, like the nether millstone;
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 At his rising up, mighty men are afraid, by reason of terror, they are beside themselves:
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 As for him that assaileth him, the sword availeth not, spear, dart, or coat of mail:
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 He counteth iron as broken straw, and bronze as rotten wood:
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 The arrow, will not make him flee, Into chaff, are sling-stones changed by him:
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 As a straw, is a club accounted, and he laugheth at the whir of the javelin;
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 His underparts, are points of potsherd, a pointed threshing roller spreadeth out upon the slime:
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 He causeth to boil, as a cauldron, the raging deep, the sea, he maketh like a brewing vessel:
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 After him, he lighteth up a path, one might think the resounding deep to be hoary!
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 There is not—upon the dust—his like, that hath been made to be without fear;
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Every thing lofty, he beholdeth, he, is king over all ravenous beasts.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
