Job 36
1 And Elihu added and said: —
Још говори Елијуј и рече:
2 Restrain thyself for me a little, and I will shew thee, that, yet—for GOD, there is justification,
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I will bring my knowledge from afar, and, to my Maker, will I attribute righteousness.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For, of a truth—not false, are my words, One of competent knowledge, is with thee.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Lo! GOD, is mighty, yet will he not despise, Mighty in vigour of mind;
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 He will not keep alive one who is lawless, but, the right of oppressed ones, will he grant;
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He will not withdraw—from a righteous one—his eyes, —but, with kings on the throne, He hath seated men triumphantly, and they have been exalted.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 But, if, bound in fetters, they have been captured with cords of affliction,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Then hath he declared to them their deed, and their transgressions—that they were wont to behave themselves proudly;
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 Thus hath he uncovered their ear to a warning, and said—that they should turn from iniquity.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they would hearken, and serve, they should complete their days, in prosperity, and their years, in pleasantness;
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 But, if they would not hearken, by a weapon, should they pass away, and breathe their last, no one knowing.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 Yea, the impious in heart, should store up anger, They should not cry for help, when he bound them.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Their soul should die in youth, and their life, among the unclean.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 He would deliver the humbled in his humiliation, and would uncover—in oppression—their ear.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Yea he might even have allured thee—out of the mouth of straitness, [into] a wide space—no narrowness there, —and, the food set down on thy table, should have been full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 But, with the plea of a lawless one, thou art full, Plea and sentence, will take fast hold.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Because there is wrath, [beware] lest he take thee away with a stroke, Then let not, a great ransom, mislead thee.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Will he value thy riches? Nay not precious ore, nor all the forces of strength.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Do not pant for the night, when peoples disappear from their place.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Beware, do not turn unto iniquity, For, this, thou hast chosen rather than affliction.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Lo, GOD, exalteth himself by his strength, Who like him doth teach?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who enjoined on him his way? and who ever said, Thou hast wrought perversity?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Remember, that thou extol his work, of which men have sung;
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 Every son of earth, hath viewed it, Mortal man, looketh at it from afar.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Lo, GOD, is greater than we can know, The number of his years, even past finding out!
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 For he draweth up drops of water, They trickle as rain through his mist;
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 With which the clouds flow down, They drop on man in abundance.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 But surely none can understand the burstings of the cloud, the crashing of his pavilion!
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Lo! he hath spread out over it, his lightning, The bed of the sea, hath he covered.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For, by those things, he executeth judgment on peoples, He giveth food in abundance:
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 Upon both hands, he putteth a covering of lightning, and layeth command upon it against an assailant:
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 His rolling thunder telleth concerning him, —The cattle, even, concerning him that is coming up.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
