Job 34
1 Furthermore Elihu responded, and said: —
Још говори Елијуј и рече:
2 Hear, ye wise men, my words, and, ye who know, give ear unto me;
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For, the ear, trieth words, as, the palate, tasteth in eating.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 What is right, let us choose for ourselves, Let us know, among ourselves, what is good;
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job hath said—I am righteous, But, GOD, hath turned away my right;
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Concerning mine own right, shall I tell a falsehood? Incurable is my disease—not for any transgression.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Job? He drinketh in scoffing like water;
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 And is on the way to keep company, with the workers of iniquity, and to walk with lawless men.
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he hath said, It profiteth not a man, when, his good pleasure, is with God.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Wherefore, ye men of mind, hearken unto me, —Far be it, that, GOD, should be lawless, or, the Almighty, be perverse!
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For, what any son of earth doeth, he repayeth him, and, according to every man’s course, he causeth him to find.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Nay, verily, GOD, will not condemn unjustly, —nor, the Almighty, pervert justice.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who set him in charge of the earth? Or who appointed [him] the whole world?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he should set against him his heart, His spirit and his inspiration, unto himself he should withdraw.
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 All flesh together, would cease to breathe, and, the earth-born, unto dust, would return.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 If then [thou hast] understanding, hear this, Give thou ear to the teaching of my words: —
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Shall, the very hater of right, control? Or, the just—the mighty one, wilt thou condemn?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Doth one say to a king, Abandoned one! Or, Lawless one! unto nobles?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 For he hath shewn no respect of persons unto princes, neither hath he recognised the rich rather than the poor? For, the work of his hands, are they all.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 In a moment, they die, even in the middle of the night, —A people are convulsed when they pass away, A mighty one is removed, without hand;
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For, his eyes, are on the ways of a man, and, all his footsteps, he beholdeth, —
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 No darkness, and no death-shade, where the workers of iniquity may hide.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For, unto no man, doth he appoint a repetition, —in going unto GOD in judgment;
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He shattereth mighty ones unsearchably, and setteth up others in their stead:
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Therefore, he observeth their works, —and overturneth [them] in a night, and they are crushed;
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 In the place of lawless men, hath he chastised them, in presence of beholders.
Као безбожне разбија их на видику.
27 Forasmuch, as they turned from following him, and, none of his ways, did they teach;
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 Causing to reach him the outcry of the poor, Yea, the outcry of the oppressed, he heareth.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 When, he, giveth quiet, who then shall condemn? And, when he hideth [his] face, who then shall sing of him? whether unto a nation or unto mankind altogether,
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 That impious men may not reign, nor be ensnarers of the people.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 For, unto GOD, hath one [ever] said—I have borne punishment, I will not be perverse;
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 What I see not, do, thou, shew me, If, perverseness, I have wrought, I will do it no more?
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 According to thy mind, must he requite it, that thou hast refused? For, thou, must choose, and not, I, What then thou knowest, speak!
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 The men of mind, will say to me, yea any wise man hearkening unto me: —
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job, without knowledge, doth speak, and, his words, are not with discretion.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Would that Job might be tested to the uttermost, for replying with the men of iniquity:
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he addeth—unto his sin—rebellion, In our midst, he clappeth his hands, and multiplieth his sayings against GOD.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
