Job 27
1 And Job again took up his measure, and said: —
И Јов настави беседу своју и рече:
2 As GOD liveth who hath taken away my right, even the Almighty, who hath embittered my soul;
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 All the while my inspiration is in me, and the spirit of GOD is in my nostrils,
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Verily my lips shall not speak perversity, nor shall, my tongue, utter deceit.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Far be it from me! that I should justify, you, —Even until I breathe my last, will I not let go mine integrity from me:
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 On my righteousness, have I taken fast hold, and will not give it up, My heart shall not reproach any of my days.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Let mine enemy be a veritably lawless one! And, he that lifteth himself up against me, one veritably perverse!
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 For what shall be the hope of the impious, though he graspeth with greed, when GOD shall draw forth his soul?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 His outcry, will GOD hear, when there cometh upon him distress?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Verily, in the Almighty, he will not find delight, nor call on GOD continually!
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 I would teach you, by the hand of GOD, That which is with the Almighty, will I not conceal.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Lo! ye, have, all of you, seen, Wherefore, then, is it, that ye are utterly without purpose?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 This, is the portion of a lawless man with GOD, That, the heritage of tyrants—from the Almighty, he shall receive.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 If his children be multiplied, for them, [there is] the sword, and, his offspring, shall not be filled with bread;
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 His survivors, by pestilence, shall come to the grave, and, his widows, shall not weep;
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Though he heap up silver like, dust, and, like a pile, he prepare clothing,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 He may prepare, but, the righteous, shall put on, and, the silver, shall the innocent apportion.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 He hath built, like a moth, his house, —like a hut, which a watcher hath made.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 The rich man, shall lie down, and not do it again, his eyes, hath he opened, and then is not.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 There shall reach him—like waters—terrors, By night, a storm-wind hath stolen him away;
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 An east wind shall lift him up, and he shall depart, and it shall sweep him away out of his place;
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 And He will cast upon him and not spare, Out of his hand, shall he, swiftly flee;
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 He shall clap over him his hands, and shall hiss him forth out of his place.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
