Job 22
1 Then responded Eliphaz the Temanite, and said: —
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Unto GOD, can a man act as friend? Surely a discreet man befriendeth himself!
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
3 Is it a pleasure to the Almighty, that thou shouldst be righteous? or any profit, that thou shouldst be blameless in thy ways?
Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
4 Is it, for thy reverence, that he will accuse thee? will enter with thee into judgment?
Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
5 Is not, thy wickedness, great? and, without end, [are not] thine iniquities?
Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
6 Surely then hast been wont to put thy brother in pledge, for nothing, and, the garments of the ill-clad, hast thou stripped off:
Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
7 No water—to the weary, hast thou given to drink, and, from the hungry, thou hast withheld bread:
Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
8 A man of might, to him, pertaineth the land, and, the favorite, dwelleth therein:
Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
9 Widows, thou hast sent away empty, and, the arms of the fatherless, thou dost crush.
Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
10 For this cause, round about thee, are snares, and a dread startleth thee suddenly;
Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
11 Or darkness—thou canst not see, and, a flood of waters, covereth thee.
И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
12 Is not, GOD, [in] the height of the heavens? Behold, then, the head of the stars, that they are high.
Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
13 Wilt thou say then, What doth GOD know? Out through a thick cloud, can he judge?
Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
14 Dark clouds, are a veil to him, and he cannot see, or, the vault of the heavens, doth he walk?
Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
15 The path of the ancient time, wilt thou mark, which the men of iniquity trod?
Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
16 Who were snatched away before the time, and, a stream, washed away their foundation?
Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
17 Who had been saying unto GOD, Depart from us! and—What can the Almighty do for himself?
Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
18 Yet, he, had filled their houses with good! The counsel of the lawless, then, is far from me:
А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
19 The righteous shall see and rejoice, and, the innocent, shall laugh them to scorn:
Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
20 If our assailants do not vanish, then, their abundance, a fire consumeth!
Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
21 Shew thyself to be one with him—I pray thee—and prosper, thereby, shall there come on thee blessing.
Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
22 Accept, I beseech thee, from his mouth—instruction, —and lay up his sayings in thy heart.
Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
23 If thou return unto the Almighty and submit thyself, if thou far remove perversity from thy tent,
Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
24 Then lay up, in the dust, precious ore, and, among the stones of the torrent-beds, fine gold:
Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
25 So shall, the Almighty, become, thy precious ores, yea glittering silver unto thee!
И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
26 For, then, in the Almighty, shalt thou take exquisite delight, and shalt lift up—unto GOD—thy face;
Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
27 Thou shalt make entreaty unto him, and he will hear thee, and, thy vows, shalt thou pay;
Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
28 And thou shalt decree a purpose, and it shall be fulfilled unto thee, and, upon thy ways, shall have shone a light;
Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
29 When men cast themselves down, then thou shalt say: Up! And, him that is of downcast eyes, shall he save;
Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
30 He shall deliver the innocent, and thou shalt escape by the pureness of thy hands.
Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
