Job 18
1 Then responded Bildad the Shuhite, and said: —
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 How long will ye make a perversion of words? Ye should understand, and, afterwards, we could speak.
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 Wherefore are we accounted like beasts? or appear stupid, in thine eyes?
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4 One tearing in pieces his own soul in his anger, —For thy sake, shall the earth be forsaken? or the rock be moved out of its place?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5 Even the light of the lawless, shall go out, —Neither shall shine the flame of his fire;
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6 The light, hath darkened in his tent, Yea, his lamp above him, goeth out;
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7 The steppings of his strength are hemmed in, and his own counsel casteth him down;
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8 For he is thrust into a net by his own feet, and, upon a trap, he marcheth;
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9 There catcheth him—by the heel—a gin, there holdeth him fast—a noose:
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10 Concealed in the ground is a cord for him, —and a snare for him, on the path.
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11 Round about, terrors have startled him, and have driven him to his feet.
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12 Let his strength be famished, and, calamity, be ready at his side;
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13 Let it devour the members of his body, Let the firstborn of death devour his members;
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14 Uprooted, out of his tent, be his confidence, and let it drive him down to the king of terrors;
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15 There shall dwell in his tent, what is naught-of-his, Let brimstone be strewed over his dwelling;
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16 Beneath, let his roots be dried up, and, above, be cut off his branch;
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17 His memorial, have perished out of the land, and let him have no name over the face of the open field;
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18 Let them thrust him out of light into darkness, Yea, out of the world, let them chase him;
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19 Let him have neither scion nor seed among his people, neither any survivor in his place of sojourn:
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20 Over his day, have they been astounded who come behind, and, them who are in advance, a shudder hath seized.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21 Surely, these, are the dwellings of him that is perverse, and, this, is the place of him that knoweth not GOD.
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
