Job 17
1 My spirit, is broken, My days, are extinguished, Graves, are left me.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Verily there are mockers, with me! And, on their insults, mine eye doth rest.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Appoint it, I pray thee—be thou surety for me with thyself, Who is there that, on my side, can pledge himself?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 For, their heart, hast thou kept back from understanding, On this account, thou wilt not exalt them.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 He that, for a share, denounceth friends, even, the eyes of his children, shall be dim.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 But he hath set me, as the byword of peoples, And, one to be spit on in the face, do I become.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Therefore hath mine eye become dim from vexation, and, my members, are like a shadow, all of them.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Upright men shall be astounded over this, and, the innocent, against the impious, shall rouse themselves.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 That the righteous may hold on his way, and, the clean of hands, increase in strength.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 But indeed, as for them all, will ye bethink yourselves and enter into it, I pray you? Or shall I not find, among you, one who is wise?
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 My days, are past, my purposes, are broken off, the possessions of my heart!
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Night for day, they appoint, Light, is near, by reason of darkness!
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 To corruption, have exclaimed, My father, thou! My mother! and My sister! to the worm.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Where then would be my hope? And, as for my blessedness, who should see it!
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
