Genesis 49
1 Then called Jacob unto his sons, —and said—Gather yourselves together, and let me tell you, that which shall befall you in the afterpart of the days.
После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
2 Assemble yourselves and hear ye sons of Jacob, —And hearken unto Israel your father!
Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.
3 Reuben, my first-born, thou, My vigour, and the first-fruit of my strength, —Pre-eminence of elevation and pre-eminence of power:
Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
4 Boiling over like water, thou mayest not have pre-eminence, Because thou didst mount the bed of thy father, —Then, wast thou profane—My marriage-bed, he mounted!
Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.
5 Simeon and Levi, are brethren, —Instruments of violence, are their agreements:
Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
6 Into their circle, do not thou enter my soul! In their convocation, do not thou join mine honour! For in their anger, they slew brave men, And in their wantonness, they ham-strung oxen.
У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
7 Accursed, be their anger, because fierce, And their wrath because cruel, —I divide them in Jacob, And I disperse them in Israel.
Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
8 Judah, as for thee, thy brethren shall praise thee when thy hand is on the neck of thy foes, —The sons of thy father, shall bow them-selves down to thee:
Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.
9 A lion’s whelp, is Judah, From the prey, my son hast thou come up! He hath stooped—hath crouched As a lion—or as a lioness, Who shall rouse him?
Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
10 The sceptre shall not depart from Judah, Nor the commander’s staff from between his feet, —Until that he come in as a Shiloh, And, his, be the obedience of the peoples:
Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.
11 Binding, to the vine, his ass, And to the choice vine his ass’s colt, He hath washed in wine his raiment, And in the blood of grapes, his mantle:
Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
12 Darker—his eyes, than wine, —Whiter—his teeth than milk!
Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.
13 Zebulon, by a haven of seas, shall he settle down, —Even he, by a haven of ships, With his utmost part upon Zidon.
Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
14 Issachar, an ass of strength, —couching between the pens;
Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
15 Then beholdeth he rest, that it is good, And the ground that it is pleasant, —So he bendeth his shoulder to bear, And becometh a tributary servant.
И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
16 Dan, shall vindicate his people, —as one of the tribes of Israel;
Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.
17 It cometh to pass that, Dan, is a serpent upon the way, A horned viper, upon the path, —That biteth the heels of the horse, And his rider falleth backwards: —
Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.
18 For thy salvation, have I waited O Yahweh!
Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
19 Gad! a troop shall troop on him, —But, he, shall troop on the rear.
А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.
20 Out of Asher, fatness, is his food, —So, he, setteth forth dainties for a king.
У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
21 Naphtali, is a slender hind, —That putteth forth antlers of beauty.
Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.
22 A fruitful bough, is Joseph, A fruitful bough over a fountain, —Branches creeping over a wall.
Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
23 So they attack him and have shot, —So they enclose him, do the masters of arrows.
Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,
24 But abideth, as an enduring one, his bow, And supple are the arms of his hands, —From the hands of the Mighty One of Jacob, From thence, is the Shepherd the Stone of Israel:
Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,
25 From the GOD of thy father who doth help thee And GOD Almighty who doth bless thee, Blessings of the heavens, above, Blessings of the abyss, couching beneath, —Blessings of breasts and womb:
Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
26 The blessings of thy father, have prevailed, Over the blessings of the perpetual mountains, The charm of the age-abiding hills, —They turn out to be, for the head of Joseph, And for the crown of the head of him who was set apart from his brethren.
Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.
27 Benjamin a wolf that teareth in pieces, In the morning, he eateth prey, And at eventide, he divideth spoil.
Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.
28 All these, are the twelve tribes of Israel, —And this, is that which their father spake to them when he blessed them, Each man severally according to the blessing wherewith he blessed them.
Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
29 Then commanded he them and said unto them—I, am about to be gathered unto my people, Bury me among my fathers, —within the cave, that is in the field of Ephron the Hittite:
Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30 in the cave that is in the field of Machpelah which is over against Mamre, in the land of Canaan, —which Abraham bought, along with the field, from Ephron the Hittite for a possession of a buryingplace: —
У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31 There, buried they Abraham, and Sarah his wife, There, buried they Isaac, and Rebekah his wife, —And there, buried I Leah: —
Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
32 buying the field and the cave that is therein, from the sons of Heth.
А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
33 So Jacob made an end of commanding his sons, and gathered up his feet into the couch, —and ceased to breathe and was gathered unto his people.
А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
