2 Corinthians 6
1 As co-workers, however, we also beseech, that, not in vain, the favour of God, ye welcome;
Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
2 For he saith—In an approved season, have I hearkened unto thee, and, in a day of salvation, have succoured thee; —Lo! now, a well-approved season, Lo! now, a day of salvation:
Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
3 Giving, no single, occasion of stumbling, in anything, that the ministry be not blamed;
Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
4 But, in everything, commending ourselves as God’s ministers, —in much endurance, in tribulations, in necessities, in straits,
Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
5 in stripes, in imprisonments, in tumults, in toilings, in watchings, in fastings,
У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
6 in sanctity, in knowledge, in long-suffering, in graciousness, in Holy Spirit,
У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
7 in love unfeigned, in discourse of truth, in power of God; through the weapons of righteousness on the right hand and left,
У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
8 through glory and dishonour, through bad report and good report; as deceivers, and yet true,
Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
9 as unknown, and yet well-known, as dying, and lo! we live, as disciplined, and yet not put to death,
Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
10 as grieving, yet, ever, rejoicing, as destitute, yet making, many, rich, as holding, nothing, and yet firmly holding, all things.
Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
11 Our mouth, is opened unto you, O Corinthians! our heart, hath become enlarged:
Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
12 Ye are not straitened in us, but are straitened in your hearts’ affections;
Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
13 Howbeit, by way of the like recompense—as, unto children, I speak, be enlarged, even, ye.
А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
14 Be not getting diversely yoked with unbelievers; for what partnership have righteousness and lawlessness? Or what fellowship hath light with darkness?
Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
15 And what concord hath Christ with Beliar? Or what part hath a believer with an unbeliever?
Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
16 And what agreement hath a shrine of God with idols? For, we, are [the] shrine of a God, that liveth: —even as God hath said—will dwell in them, and walk, and will be their God, and, they, shall be my people.
Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17 Wherefore come ye forth out of their midst, and be separated, —saith [the] Lord, —and, one impure, do not touch; and, I, will give you welcome,
Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
18 And will become your Father, and, ye, shall become my sons and daughters, saith [the] Lord Almighty.
И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
