Song of Solomon 6
1 Whither is thy beloved gone, O thou fairest among women? whither hath thy beloved turned him, that we may seek him with thee?
Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2 My beloved is gone down to his garden, to the beds of spices, to feed in the gardens, and to gather lilies.
Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3 I am my beloved’s, and my beloved is mine: he feedeth [his flock] among the lilies.
Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4 Thou art beautiful, O my love, as Tirzah, comely as Jerusalem, terrible as an army with banners.
Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5 Turn away thine eyes from me, for they have overcome me. Thy hair is as a flock of goats, that lie along the side of Gilead.
Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6 Thy teeth are like a flock of ewes, which are come up from the washing; whereof every one hath twins, and none is bereaved among them.
Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7 Thy temples are like a piece of a pomegranate behind thy veil.
Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8 There are threescore queens, and fourscore concubines, and virgins without number.
Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9 My dove, my undefiled, is [but] one; she is the only one of her mother; she is the choice one of her that bare her. The daughters saw her, and called her blessed; [yea], the queens and the concubines, and they praised her.
Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10 Who is she that looketh forth as the morning, fair as the moon, clear as the sun, terrible as an army with banners?
Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11 I went down into the garden of nuts, to see the green plants of the valley, to see whether the vine budded, [and] the pomegranates were in flower.
Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12 Or ever I was aware, my soul set me [among] the chariots of my princely people.
Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13 Return, return, O Shulammite; return, return, that we may look upon thee. Why will ye look upon the Shulammite, as upon the dance of Mahanaim?
Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
