Romans 7
1 Or are ye ignorant, brethren (for I speak to men that know the law), how that the law hath dominion over a man for so long time as he liveth?
Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
2 For the woman that hath a husband is bound by law to the husband while he liveth; but if the husband die, she is discharged from the law of the husband.
Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
3 So then if, while the husband liveth, she be joined to another man, she shall be called an adulteress: but if the husband die, she is free from the law, so that she is no adulteress, though she be joined to another man.
Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
4 Wherefore, my brethren, ye also were made dead to the law through the body of Christ; that ye should be joined to another, [even] to him who was raised from the dead, that we might bring forth fruit unto God.
Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
5 For when we were in the flesh, the sinful passions, which were through the law, wrought in our members to bring forth fruit unto death.
Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
6 But now we have been discharged from the law, having died to that wherein we were holden; so that we serve in newness of the spirit, and not in oldness of the letter.
А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
7 What shall we say then? Is the law sin? God forbid. Howbeit, I had not known sin, except through the law: for I had not known coveting, except the law had said, Thou shalt not covet:
Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
8 but sin, finding occasion, wrought in me through the commandment all manner of coveting: for apart from the law sin [is] dead.
А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
9 And I was alive apart from the law once: but when the commandment came, sin revived, and I died;
А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
10 and the commandment, which [was] unto life, this I found [to be] unto death:
А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
11 for sin, finding occasion, through the commandment beguiled me, and through it slew me.
Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
12 So that the law is holy, and the commandment holy, and righteous, and good.
Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
13 Did then that which is good become death unto me? God forbid. But sin, that it might be shewn to be sin, by working death to me through that which is good; —that through the commandment sin might become exceeding sinful.
Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
14 For we know that the law is spiritual: but I am carnal, sold under sin.
Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
15 For that which I do I know not: for not what I would, that do I practise; but what I hate, that I do.
Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
16 But if what I would not, that I do, I consent unto the law that it is good.
Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
17 So now it is no more I that do it, but sin which dwelleth in me.
А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
18 For I know that in me, that is, in my flesh, dwelleth no good thing: for to will is present with me, but to do that which is good [is] not.
Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19 For the good which I would I do not: but the evil which I would not, that I practise.
Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
20 But if what I would not, that I do, it is no more I that do it, but sin which dwelleth in me.
А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
21 I find then the law, that, to me who would do good, evil is present.
Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
22 For I delight in the law of God after the inward man:
Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
23 but I see a different law in my members, warring against the law of my mind, and bringing me into captivity under the law of sin which is in my members.
Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
24 O wretched man that I am! who shall deliver me out of the body of this death?
Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
25 I thank God through Jesus Christ our Lord. So then I myself with the mind serve the law of God; but with the flesh the law of sin.
Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
