Romans 6
1 What shall we say then? Shall we continue in sin, that grace may abound?
Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
2 God forbid. We who died to sin, how shall we any longer live therein?
Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
3 Or are ye ignorant that all we who were baptized into Christ Jesus were baptized into his death?
Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
4 We were buried therefore with him through baptism into death: that like as Christ was raised from the dead through the glory of the Father, so we also might walk in newness of life.
Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
5 For if we have become united with [him] by the likeness of his death, we shall be also [by the likeness] of his resurrection;
Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
6 knowing this, that our old man was crucified with [him], that the body of sin might be done away, that so we should no longer be in bondage to sin;
Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
7 for he that hath died is justified from sin.
Јер који умре опрости се од греха.
8 But if we died with Christ, we believe that we shall also live with him;
А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
9 knowing that Christ being raised from the dead dieth no more; death no more hath dominion over him.
Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
10 For the death that he died, he died unto sin once: but the life that he liveth, he liveth unto God.
Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
11 Even so reckon ye also yourselves to be dead unto sin, but alive unto God in Christ Jesus.
Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
12 Let not sin therefore reign in your mortal body, that ye should obey the lusts thereof:
Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
13 neither present your members unto sin [as] instruments of unrighteousness; but present yourselves unto God, as alive from the dead, and your members [as] instruments of righteousness unto God.
Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
14 For sin shall not have dominion over you: for ye are not under law, but under grace.
Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
15 What then? shall we sin, because we are not under law, but under grace? God forbid.
Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16 Know ye not, that to whom ye present yourselves [as] servants unto obedience, his servants ye are whom ye obey; whether of sin unto death, or of obedience unto righteousness?
Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
17 But thanks be to God, that, whereas ye were servants of sin, ye became obedient from the heart to that form of teaching whereunto ye were delivered;
Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
18 and being made free from sin, ye became servants of righteousness.
Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
19 I speak after the manner of men because of the infirmity of your flesh: for as ye presented your members [as] servants to uncleanness and to iniquity unto iniquity, even so now present your members [as] servants to righteousness unto sanctification.
Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
20 For when ye were servants of sin, ye were free in regard of righteousness.
Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
21 What fruit then had ye at that time in the things whereof ye are now ashamed? for the end of those things is death.
Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
